Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji.
Dešava se da se često dvoumimo kako se neka reč piše i ako smo je koristili bezbroj puta. Ovo su neke od najčešćih jezičkih nedoumica.
Nebitno ili ne bitno
Ne se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.
Ićićemo ili ići ćemo
Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno:
ja ću ići i ići ću,
ti ćeš ići i ići ćeš,
on će ići i ići će,
mi ćemo ići i ići ćemo,
vi ćete ići i ići ćete,
oni će ići i ići će.
Glagol trebati
Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima): * TREBA mi olovka.
/ TREBAJU mi olovke.
/ TREBALA mi JE olovka.
/ TREBALE SU mi olovke.
* TREBAŠ mi
/ TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.
Bezličan će biti:
* u bezličnoj konstrukciji:
TREBA mi olovaka
/ TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
* u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom /
/TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);
Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol: * Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo. * Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti. * Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).
Primeri poput: TREBAM olovku,
TREBAĆEMO vas,
TREBAO SAM novaca
* (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.
