Svi smo mi kao ljudi različiti. Neko je komunikativniji i otvoreniji dok je neko drugi po prirodi introvertnija osoba.
Ne iznosimo svoje mišljenje na isti način a razlozi su različiti, preterana skromnost, izolovanost pa ponekad i slabost. Najbitnije je pronaći adekvatan pristup za svaku osobu i ne gnjaviti je pitanjima ukoliko joj nije do razgovora.
Kada se desi situacija "neprijatne tišine" ponekad je teško prekinuti i snaći se u takvim okolnostima. Evo kako tišina utiče na nas i naše odnose sa drugim ljudima i zbog čega nastaje:
1. Osoba ne zna šta da odgovori.
Dešava se da ljudi često ćute kada ne razumeju pitanje ili sagovornika ili ne znaju šta da odgovore. Zapravo se pogube u toj potrazi adekvatnog odgovora.
2. Čovek ćuti jer ne zna kako da ispravi postojeće stanje.
Postoje ljudi na koje kada naiđemo prosto shvatimo da im reči ne pomažu. Pričali im ili ne jednostavno neće pomoći u datim situacijama. Takođe je ovo i situacijama kada u kounikaciju naiđemo na tvrdoglavu osobu sa kojom se ne vredi ubeđivati ili natezati.
3. Ćuti jer je ignorisan.
Moguće da takvim ponašanjem hoće da vam pokaže da ne dobija saosećanje sa vaše strane. Razmislite da li ste možda zanemarili tu osobu ili je jednostavno niste saslušali kada je bila voljna da vam nešto ispriča.
4. Ne zna kako da vas pravilno odbije.
Dešava se da se ljudi prosto povuku ili zaćute kada od njih očekujete neku vrstu pomoći a oni ne znaju kako da vas kulturno odbiju. Naravno ni ovo svakako nije dobro rešenje jer je uvek najbolje reći direktno. Može da se desi i da neko nije zainteresovan za vaša udvaranja i na ovaj način vam ćutanjem to daje i do znanja.
5. Osoba je samo umorna.
Još jedan od razloga za tišinu. Sasvim razumljiv i opravdan ukoliko uzmete u obzir okolnosti teškog i napornog dana na poslu, gužvu u saobraćaju, emotivnu iscrpljenost, jednostano sve to utiče na umanjenu želju za komunikacijom.
6. Ponekad vam nisu potrebne reči.
Međutim ćutanje sa bliskim prijateljima, partnerom ili porodicom je ćutanje sasvim druge vrste. Sa dragim i voljenim ljudima ponekad reči uopšte nisu potrebne. Kada ste sa nekim dovoljno bliski gotovo i da ne postoji ta neprijatnost u tišini.
Na ćutanje ne treba nužno gledati kao na lošu stvar i dobro ga je ponekad praktikovati. Najbolje se prilikom konflikta uzdržati od neprimerenih reči zbog kojih bi se naknadno mogli pokajati. Ipak sa druge strane treba znati i da je izražavanje svojih misli osnova psihičkog zdravlja. Svakako treba birati adekvatne trenutke za pojedine razgovore i proceniti kada i u kojoj situaciji treba nešto reći, ali je i takođe bitno da imamo razumevanja za tuđu tišinu.
