Prirodne katastrofe pogađaju svuda. Ni tlo na Balkanu se ne smiruje od katastrofalnog zemljotresa u Turskoj, od kada je izbrojano više od 6000 udara. I klimatske promene su tu, svedoci smo njihovih opipljivih i značajnih uticaja - sve su veća pretnja po život i zdravlje ljudi.
Povećani rizik od ekstremnih događaja ostaje u doglednoj budućnosti, upozoravaju naši seizmolozi i meteorolozi, pa se moramo pripremiti za pretnje koje predstavljaju po naše zdravlje, kako sada tako i u decenijama koje dolaze.
Nadamo se da nećemo biti njihovi svedoci, ali kako se sve veći broj ljudi suočava sa vanrednim situacijama u vezi sa destruktivnim delovanjem prirode, svi mi treba da znamo kako da sebe i jedni druge održimo zdravim i bezbednim i aktivno se pripremimo za zaštitu zdravlja kada se za to ukaže potreba.
Evo šta treba da znate i radite:
Kako se planeta zagreva, ljudi sve više traže hitnu medicinsku pomoć zbog niza zdravstvenih problema povezanih sa klimom, kao što su toplotna iscrpljenost i toplotni udar, astma zbog zagađenja vazduha i zarazne bolesti povezane sa poplavama i pomeranjem bioma koje izazivaju krpelje, komarce i druge štetočine da navale na nas.
Lekari ujedno, uz fizičke, naglašavaju i emocionalne traume nastale usled delovanja zemljotresa, šumskih požara, tornada, poplava...
Danas brinemo o stradalima i povređenima nakon zemljotresa u Turskoj, svim ljudima koji su raseljeni iz svojih domova zbog ekstremnih vremenskih prilika.
Ali i mnogima od nas može iznenada nedostajati pristup svojim lekarima i apotekama, ponekad u značajnom vremenskom periodu. U ovakvim situacijama najviše su na udaru oni sa složenim zdravstvenim stanjem, deca, starije osobe, osobe sa invaliditetom, oni koji žive u siromašnijim zajednicama, beskućnici, ali smo zapravo svi u opasnosti od loših zdravstvenih ishoda.
Ekstremni događaji doprinose velikim zdravstvenim i bezbednosnim problemima. Mogu oštetiti ključnu infrastrukturu kao što je električna mreža, tako da oni koji se oslanjaju na kućnu medicinsku opremu ne mogu da je koriste. Mogu zatvoriti i zdravstvene ustanove kao što su centar za dijalizu ili hitnu pomoć, ili usporiti negu u ustanovama koje ostaju otvorene.
Ljudi nakon zemljotresa, oni koji beže od požara ili poplava mogu biti raseljeni u okruženja gde će imati poteškoća da dobiju medicinsku negu ili nabave preko potrebne lekove, kao što su insulin, lekovi za visoki krvni pritisak i lekovi za srce.
To može pogoršati hronična stanja i čak uzrokovati smrt, posebno kod osoba sa postojećim zdravstvenim stanjima kao što su srčana insuficijencija, bolesti pluća i bolesti bubrega.
Ovako možete da zaštitite svoje zdravlje:
Svi mi moramo da odigramo ulogu u održavanju sebe i naših zajednica u dobrom stanju pred sve većim opasnostima, a preduzimanje ovih koraka će pomoći:
- Ako vi ili članovi vaše porodice imate zdravstvenih problema, neka vam uvek pri ruci bude odštampani rezime sa spiskom svih zdravstvenih stanja, lekova i doza, kao i telefonskih brojeva vaših zdravstvenih radnika.
- Ako morate da napustite svoj dom, pokušajte da ponesete sve lekove sa sobom - čak i nošenje praznih bočica i kutija tableta pomoći će lekaru da zna koji lek treba da vam da.
- Čuvajte lekove u vodootpornoj kutiji ili kesi na mestu gde ih možete lako pronaći. Ovo će pomoći ako morate brzo da se evakuišete.
- Razmislite, takođe, šta da radite ako morate brzo da napustite dom. Sada je vreme da napravite svoj osnovni plan za hitne slučajeve koji podrazumeva gde ćete ići ako treba da se evakuišete, kako ćete doći tamo, kako biste mogli da komunicirate sa drugima ako nema struje ili telefona.
- Pripremite pisane kontakt podatke za nekoliko članova porodice i prijatelja u slučaju da izgubite telefon ili se isprazni baterija.
- Konačno, svakog dana svi moramo da pazimo na druge u našoj zajednici.
Proveravajte starije komšije i one oko vas koji su možda socijalno nepovezani i uverite se da su bezbedni tamo gde žive i da imaju pristup medicinskoj nezi koja im je potrebna, posebno kada vreme postane hladno, toplo, zadimljeno, vatreno, snežno, vlažno ili vetrovito.
