Pevač Andrija Đogani, domaćoj javnosti poznatiji kao Baki B3 stekao je veliku popularnost devedesetih godina, a sada je u životnoj ispovesti otkrio da je tokom tijendžerskih dana robijao zbog grešaka koje je pravio.
- Bio sam problematičan klinac. Otac je bio muzičar, kao i većina Đoganijevih,voleo je kafanu, piće, lepe žene… Majka je bila domaćica, bila je kući, brinula o bratu, sestri i meni. Među roditeljima su često izbijale svađe, da bi se, kada sam ja imao oko jedanaest godina, i razveli. Tada su počeli moji problemi. Uhvatio sam se ulice, lošeg društva počeo da pravim probleme - bio je iskren Baki i otkrio šta je sve radio.
- Drpimo neki vokmen, obijemo iz zezanja nečiji auto, pa ga vozimo dok ima goriva, onda ga ostavimo na ulici… Sve je to bilo tako dok sa petanest godina nisam završio u Kazneno popravnom domu u Kruševcu. Dobio sam dve i po godine robije. Porodica je bila očajna. Tamo sam bio neko vreme, ali znate kako je u domu, gledali ste filmove „Sivi dom“ i „Specijalno vaspitanje“, pa smo i mi radili iste stvari… tako sam odlučio da pobegnem iz doma - rekao je Baki, a onda su mu se oči napunile suzama.
Danas vodi miran život, a kao klinac je bio veoma nestašan. Roditelji su mu se razveli, a on je pravio razne nestašluke, ali i prekršaje zbog kojih je veoma mlad završio u popravnom domu iz kog je i pobegao.
- Sa jednim dečkom iz Zemuna se dogovorimo da pobegnemo, međutim tu je bio i neki dečko iz Subotice koji nas je molio da i njega povedemo. Njega su tu maltretirali domci, bilo mu je baš teško, ali ja ipak odlučim da on ne pođe s nama, jer šta ću s njim, ja odoh kući, a gde će on. I, mi tu pobegnemo, ali su nas nedugo potom ponovo uhvatili i vratili u Kruševac. Kada sam se vratio onog dečka koji je hteo da pođe sa nama, popio je sonu kiselinu i preminuo. Bio sam očajan, razmišljao sam kako bi bio živ da smo ga poveli. Dugo sam patio zbog toga - priznao je Baki.
No, i kada je završio dvoipogodišnju robiju u Kruševcu, pevač se nije smirio, ponovo je napravio krivično delo zbog kojeg je završio u zatvoru u Valjevu. Tamo se, kako kaže, opametio, a u tome mu je pomoglo jedno pismo, koje je dobio od Đoleta Đoganija.
- Đole je tada već bio popularan, imao ozbiljnu karijeru… Često me je posećivao u zatvoru, a jedno njegovo pismo dosta je uticalo na to da se promenim. U njemu mi je napisao kako će mi on pomoći kako treba da se promenim, da se distanciram od lošeg društva, da boravak u zatvoru iskoristim za čitanje… To pismo sam čitao svaki dan. Jako sam zahvalan Đoletu za sve što je učinio za mene, da njega nije bilo ko zna kako bih završio - zaključio je Baki.
