Anatomija melanholije Roberta Bartona možda jeste napisana 1621. godine, ali njeno revolucionarno razumevanje ljudske prirode ostaje izuzetno moderno i dan-danas.
Barton, britanski sveštenik i učenjak, sakupio je skoro dve hiljade godina učenja, od starogrčke filozofije do medicine 17. veka.
Dobro je poznavao ovu temu, pošto je i sam patio od „melanholije": tegobe za koju se smatra da podrazumeva potištenost, depresiju i inerciju.
Ali koliko se Bartonovo legendarno delo uklapa u današnje razumevanje depresije i poremećaja raspoloženja?
Ejmi Liptrot, škotska novinarka i autorka, ponovo je pročitala Bartonovo delo i objavila Novu anatomiju melanholije, ažurirani vodič za 21. vek.
Ona tvrdi da su mehanizmi za unapređenje našeg mentalnog zdravlja iz 1620-tih i dalje jednako korisni danas kao što su bili tada.
1. Pratite sopstveno raspoloženje i prepoznajte obrasce
Nekome ko pati od nje, depresija zna da izgleda kao da nema nikakvog reda ili pravila, a opet naša raspoloženja umeju da slede prilično slične obrasce.
Barton je teoretisao da je melanholija „nasledna bolest" i tražio obrasce mentalne bolesti u čitavim porodicama i između generacija.
Ispostavlja se da verovatno nije mnogo omašio poentu - danas se zna da depresija ima i genetsku komponentu i komponentu okruženja.
„Gde god roditelj pati od teške depresije, volela bih da vidim da dete i njegova šira porodica učestvuju u nezi i dobijaju priliku da i sami prime negu", kaže doktorka Frensis Rajs, koja radi sa porodicama na lečenju depresivnih poremećaja.
Ali nisu samo genetski obrasci korisni u predviđanju mentalnog oboljenja: možemo i da proučavamo obrasce vlastitog ponašanja.
Bartonovo proučavanje melanholije nije se bavilo samo trenucima neraspoloženja, on čitaoca vodi i do vrtoglavih visina svojih emocija.
Uz naš napredak u razumevanju poremećaja raspoloženja, savremeni akademici su sugerisali da bi Bartonovi ekstremni usponi i padovi mogli da budu simptomi bipolarnog poremećaja.
On je imao fascinantne uvide u vlastita neprestano promenljiva raspoloženja i okolnosti koje su uticale na njih.
Danas se njegova svesnost može smatrati vitalnim sredstvom za kontrolu mentalne bolesti: ako možemo da zapazimo obrasce u našem raspoloženju i ponašanju, možemo da upravljamo spoljnim faktorima koji im doprinose.
2. Prednosti hladne vode
U knjizi, Barton je sakupio ogroman dijapazon ideja i tekstova koje su napisali drugi.
Prednosti kupanja na otvorenom, „u slatkovodnim rekama i hladnoj vodi" bila je jedna takva teorija koju je ovaj uvrstio, jer je to savetovao svakome ko želi da poživi dugim životom.
Izgleda da on jeste nabasao na nešto važno.
„Kako se polako navikavate na šok od hladne vode i počinjete bolje da se nosite sa tim fiziološki i na ćelijskom nivou, istovremeno se smanjuju upalne reakcije prilikom drugih vrsta šokova i stresova koji se nalaze u srži pojava kao što su depresija", kaže doktor Majk Tipton, direktor laboratorije za istraživanja ekstremnih okruženja pri britanskom Univerzitetu u Portsmutu.
3. Ostanite u bliskom kontaktu sa prirodom
Priroda je, za Bartona, bila ključna za ublažavanje simptoma melanholije.
On je veličao vrednost bilja i cveća kao što su boražina i kukurek za raščišćavanje mentalne zamagljenosti, pročišćavanje vena od melanholije i uveseljavanje srca.
Profesor Sajmon Hisok, direktor Oksfordske botaničke bašte u Velikoj Britaniji, kaže da se biljke kao što su boražina koriste za lečenje od melanholije, anksioznosti i depresije još od davnina.
Ne samo da se smatralo da ova neupadljiva biljka unosi radost u vaš život, već se tvrdi i da se dodavala rimskim vojnicima u vino kako bi stekli hrabrost u bici.
Barton je istakao da se efekti „uveseljavanja" iz prirode nisu ograničavali samo na jestivo bilje.
On je bio i strastveni zagovornik pozitivnih efekata koje na ljudsko telo imaju baštovanstvo, okopavanje i oranje.
Britanski baštovan i voditelj Monti Don, koji se i sam borio protiv teške depresije, opisuje „snažnu lekovitost" koja potiče od fizičkog povezivanja sa biljkama, obrađivanja zemlje i praćenja rasta bilja koje je posadio.
„Ustanovio sam da je vežba najbolja kad je u kombinaciji sa nekom vrstom svrhovitosti", dodaje on.
Šetnja pasa, na primer, omogućuje vežbu, cilj i povezivanje sa prirodom.
Bartonova uverenja u vezi sa snagom izlaska napolje sada su čak i zvanično priznata i uvršćena u lečenje koje pruža britanska Nacionalna zdravstvena služba.
4. Kad podelite problem, prepolovili ste ga
Barton je predlagao: „Budi u društvu prijatelja čije šale i veselje mogu da vas obraduju"
„Najbolji put do olakšanja je da bedu svalimo na nekog našeg prijatelja, a ne da je samo utrljavamo u vlastita prsa", rekao je Barton pre 400 godina.
Introspekcija i izolacija uobičajeno su ponašanje među osobama koje pate od depresije.
Iako se od toga oboleli retko oseća bolje, društveno ponašanje protivno tim impulsima ume da deluje gotovo nemoguće.
Doktorka Rajs, koja radi sa čitavim porodicama kako bi bolje razumela depresiju, predlaže zakazivanje prijatnih aktivnosti u sklopu plana lečenja, što pruža nekakav podsticaj za dovršavanje tih aktivnosti i povećava šanse da pacijent izvuče neku korist iz njih, pa čak i ako je to upravo suprotno od onoga što oseća da želi da radi.
Barton je prokljuvio nešto važno i kad je predložio da „iskoristite prijatelje čije pošalice i veselje mogu da vas oraspolože".
Ako ispričate lekaru za svoja loša raspoloženja, od njega biste očekivali da vam prepiše terapiju antidepresivima.
Ali da li ste znali da u zemljama kao što je Danska, Kanada i Velika Britanija, lekari sada prepisuju „recepte za druženje", kao što su časovi slikanja, posete muzejima ili grupne šetnje?
Liptrot kaže da ako samoća, umesto ozbiljne mentalne bolesti, izaziva anhedoniju (prestanak uživanja u prijatnim aktivnostima), onda bi recept za druženje mogao da bude mnogo korisniji od lekova.
5. Ravnoteža između posla i života
U redu, Barton nije baš upotrebio izraz „ravnoteža između posla i života", ali je umesto toga govorio o „ljubavi prema učenju" nasuprot „preterivanju u studijama".
Njegova teorija bila je da previše vremena provedeno pogrbljeno nad knjigom čitajući i pišući znači da automatski nije dovoljno vremena posvećeno drugoj praksi znanoj kao dobroj po mentalno zdravlje, poput vežbe, sna i druženja.
I tu nastupa ravnoteža: kad su nam misli nemirne i uznemirene, učenje pruža dobrodošlo skretanje pažnje, pozitivan fokus i rad sa ciljem.
Ali ako previše učite i usedite se i osamite, zapostavićete druge aktivnosti koje hrane zdrav um.
Bartonove reči možda potiču iz nekih prošlih vremena, ali njegova zbirka teorija o uzrocima, simptomima i lečenju melanholije i dan-danas su korisni i relevantni.
U redu, njegovo razumevanje fiziologije je strašno zastarelo - njegovo poznavanje medicine i dalje zasnivalo se na „humoralnoj teoriji" Starih Grka, gde je sistem od četiri telesna „humora" ili tečnosti (crna žuč, žuta žuč, krv i flegma) određivao kako funkcioniše ljudsko telo, njegov izgled, pa čak i karakter.
Štaviše, „humorizam" je preovladavao sve do 1850-tih, kad ga je zamenilo otkriće patogena (organizama koji izazivaju bolesti) i „teorija bacila" naučnika Luja Pastera, čiji je rad zaslužan za revoluciju u medicinskom načinu razmišljanja.
Ali uprkos tome, Barton je posedovao urođeno shvatanje kako najbolje ublažiti naše simptome melanholije.
Ako su samosvest, plivanje, priroda, zajednica i čitanje radili posao za ljude pre 400 godina, zašto ne bi za nas ovde i danas?
