Boris Trajkovski (25. jun 1956 – 26. februar 2004) bio je čovek čija je pojava na političkoj sceni Makedonije ostavila neizbrisiv trag. Njegov život bio je spoj skromnosti i vizije, vere i politike, običnog čoveka i državnika, dok ga tragična avionska nesreća 2004. godine nije prerano odvela sa ovog sveta, ostavljajući prazninu u srcima nacije.
Rođen u malenom selu Murtino, u sunčanoj Strumici, Boris je dolazio iz metodističke porodice koja je verovala u vrednosti zajedništva, učenja i vere. Dok su se deca njegovih vršnjaka igrala po selu, mladi Boris je rano naučio šta znači odgovornost – ne samo prema porodici, već i prema zajednici.
Gimnazijske klupe u Strumici bile su njegova prva scena – tu je oblikovao svoj karakter, a metodistička vera ga je oblikovala kao vođu još u tinejdžerskim godinama. Vodio je jugoslovensku metodističku omladinsku organizaciju punih 12 godina, učeći kako da inspiriše ljude, sluša njihove potrebe i vodi primerom, a ne samo rečima.
Po završetku gimnazije, put ga je odveo u Skoplje, gde je diplomirao 1980. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Sv. Ćirila i Metodija, usavršavajući svoje znanje iz prava i pravde. Ipak, njegova glad za učenjem nije stala tamo – američki protestantski teološki koledž otvorio mu je vrata sveta ideja i duhovnosti. Kasnije je specijalizovao trgovačko i radno pravo, a karijeru je gradio kao šef pravne službe u građevinskoj kompaniji Sloboda, radeći neumorno do 1997. godine.
Ali borba za principijelni život nije se odigravala samo u kancelariji. Tokom Hladnog rata, kada je Jugoslavija još bila pod čeličnim okovima komunizma, Trajkovski je bio poslat u ruralna područja, gde je služio kao laik-pastor romske zajednice. Tamo, među ljudima izvan centra moći, učio je kako se gradi poverenje i kako se vera i ljudskost stapaju u svakodnevnoj borbi za dostojanstvo.
U političkoj areni, od umerenog pravnika do predsednika
Kada je Makedonija proglasila nezavisnost, Boris je znao da njegov put vodi ka političkoj sceni. Godine 1992. pridružio se VMRO-DPMNE, stranci koja je tražila promene i stabilnost u novoj državi. Šest godina predvodio je komisiju za spoljnu politiku, gradeći kontakte, učeći diplomatiju i uvodeći principijelni ton u političku igru.
Od 1997. do 1998. bio je šef kabineta gradonačelnika opštine Kisela Voda, a nakon pobede VMRO-DPMNE na izborima 1998. godine, postao je zamenik ministra spoljnih poslova. Njegova podrška NATO raspoređivanju snaga tokom Kosovskog rata izazvala je kritike levice, ali je Trajkovski verovao da stabilnost i mir moraju biti prioritet, čak i kada je to značilo suprotstavljanje popularnim stavovima.
Kao umeren i promišljen član stranke, ubrzo je postao kandidat VMRO-DPMNE za predsednika 1999. godine, da nasledi Kira Gligorova. O njegovoj kandidaturi odlučivala je ne samo politika već i njegova sposobnost da inspiriše poverenje – čak i među etničkim Albancima, koji su bili ključni za njegovu izbornu pobedu. Lideri Demokratske partije Albanaca pozivali su svoje pristalice da glasaju za Trajkovskog, što je pokazalo njegovu sposobnost da spaja, a ne deli.
Međutim, put do predsedničke funkcije nije bio bez turbulencija. Na izborima su primećene nepravilnosti, što je dovelo do delimičnog ponavljanja u decembru. Ipak, Trajkovski je pobedio sa zapanjujućih 96% glasova. Posmatrači OEBS-a izrazili su zabrinutost, dok su domaći političari opozicije tvrdili da je mobilisao etničke Albance da glasaju više puta. Ali, uprkos kontroverzama, glasovi Albanaca, iako problematični u evidenciji, bili su odlučujući, jer je anti-albanska platforma Tita Petkovskog stvorila ogorčenost u toj zajednici.
Inauguracija i vizija nove Makedonije
15. decembra 1999. godine, Boris Trajkovski je svečano inaugurisan kao predsednik Republike Makedonije. Bio je to trenutak kada je mala balkanska zemlja dobila lidera koji je mogao da balansira između tradicije i modernih izazova, vere i politike, unutrašnje stabilnosti i međunarodnih aspiracija.
Njegov mandat je obećavao mir i reforme, ali i izazove koji su dolazili iz kompleksnog etničkog mozaika zemlje. Trajkovski je bio čovek koji je verovao u dijalog i inkluzivnost, spreman da gradi mostove tamo gde su drugi podizali zidove.
Predsednički mandat i unutrašnji konflikti
Trajkovski je bio predsednik u vreme napetosti između etničkih Makedonaca i velike etničke albanske manjine u zemlji. Posledice Kosovskog rata dovele su do sukoba 2001. godine između makedonskih bezbednosnih snaga i albanskih pobunjenika.
- Tokom sukoba, protesti su izbili zbog:
- zaustavljanja napada na Aračinovo,
- evakuacije oko 500 pobunjenika iz Nacionalne oslobodilačke armije,
- uključenosti međunarodne zajednice.
Protestanti su upali u zgradu parlamenta i tražili razgovor sa predsednikom, vičući "izdaja" i "ostavka".
Iako su mu ovlašćenja bila ograničena i uloga uglavnom ceremonijalna, Trajkovski je bio predsedavajući NATO-posredovanog Ohridskog okvirnog sporazuma (OFA) 2001. godine, koji je okončao nasilje i sprečio građanski rat u Makedoniji. Bio je i potpisnik OFA.
Trajkovski je zaslužan za poboljšanje međunacionalnih odnosa u zemlji i podržavao je OFA, kao i integraciju Makedonije u NATO i Evropsku uniju.
Tokom njegovog mandata, Makedonija je 2002. godine dostigla 9 od 10 u Polity IV indeksu demokratije, dok je prema V-Dem indeksu iste godine postala izborna demokratija.
Nagrade i priznanja
Postao je časni Vitez Velikog krsta Reda Svetog Mihaila i Svetog Đorđa od strane kraljice Elizabete II.
Vladimir Putin ga je jako uvažavao i često znao da ga ugosti, govoreći da je jedan od najmoćnijih ljudi u politici.
Istovremeno, dobio je Svetsku metodističku nagradu za mir od Svetskog metodističkog saveta, za doprinos miru i političkoj stabilnosti.
U poslednjem činu kao predsednik, potpisao je aplikaciju Makedonije za članstvo u EU.
Smrt
- Datum: 26. februar 2004.
- Mesto: Poplat, Berkovići, Bosna i Hercegovina (blizu Mostara).
- Avion: Beechcraft Super King Air 200, registracija Z3–BAB, sa 7 putnika i 2 člana posade.
- Uzrok: verovatno kontrolisani let u teren zbog lošeg vremena.
Boris Trajkovski je poginuo dok je putovao na ekonomsku konferenciju u Mostaru. Istog dana je delegacija Makedonije otišla u Irsku da preda aplikaciju za EU. Avion se srušio u gustoj magli i jakoj kiši, na padini planine u jugoistočnoj Hercegovini, 13 km južno-jugoistočno od Mostara. Trajkovski je jedini predsednik Makedonije koji je umro u službi. Svi ostali putnici i članovi posade takođe su poginuli.
Pronalaženje tela
Njegova sudbina bila je nepoznata dva dana jer spasilačke ekipe iz Bosne i NATO vojnici nisu mogli da prođu kroz minska polja. Put do olupine je oslobodila eksplozivna ekipa. Sva tela su pronađena i prebačena u mrtvačnicu, a Trajkovski je 3. marta prenet iz Sarajeva u Skoplje.
Sahrana i sećanje
Državna sahrana održana je 5. marta na Aleji velikana na groblju Butel u Skoplju.
Prisustvovali su lideri i zvaničnici iz oko 50 zemalja, kao i 200.000 Makedonaca.
Počasti su odali i generalni sekretar UN Kofi Anan i papa Jovan Pavle II.
Na njegovom grobu u Strumici uklesan je stih Matej 5:9: "Blago mirotvorcima, jer će se sinovima Božijim zvati."
Zastave su spuštene na pola koplja, a Makedonija je držala tri dana žalosti.
Porodica: bio je oženjen, imao sina Stefana i kćerku Saru.
Fondacija: nakon smrti osnovana je Fondacija Boris Trajkovski, koju je vodila njegova supruga Vilma Trajkovska.
Istrage o uzroku smrti
Iako je zajednička bosansko-makedonska komisija potvrdila da je uzrok nesreće bila greška posade i tehnički problemi, spekulacije o uzroku smrti su se pojavile.
Nova istraga pokrenuta je 2013. godine.
Regionalna istraga u decembru 2014. (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija) ponovo je potvrdila da je uzrok avionska nesreća uzrokovana greškama pilota, tehničkim problemima i proceduralnim propustima.
Glavni istražitelj je naveo:
- nefunkcionalni alarm pri niskoj visini, crna kutija i lokacijski signal,
- autopilot je bio isključen, što bi moglo spasiti avion,
- posada nije pravilno proverila vremensku prognozu,
- kopilot je ignorisao upozorenja kontrole leta i smanjio visinu tokom lošeg vremena.
