U Švajcarskoj je praksa da u kafiću ili restoranu, kada sedite sa prijateljima ili partnerom - svako plaća svoj račun, a ako vas komšija, recimo, pozove na roštilj, očekuje se da ponesete svoje meso
Odlazak u inostranstvo nosi sa sobom upoznavanje sa običajima i navikama sa kojima do tada nismo imali priliku da se susretnemo. Neke od tih navika će nam prijati, dok će nam neke, u najmanju ruku, biti čudne. Svoje utiske o životu u Švajcarskoj podelila je za Politiku učiteljica Marija.
Njen tekst prenosimo u celosti:
U Švajcarskoj se podrazumeva da, ako te komšija ili kolega pozovu na roštilj, poneseš svoje meso koje ćeš da jedeš. Zato što je meso skupo!
Negde iza gora i mora, tačno u podnožju i na obroncima najviše planine u Evropi, leži mala, bajkovita, alpska zemlja.
Ako dodam da svako pomisli na nju kada sve zamiriše čokolada i sir, onda ste pogodili – Švajcarska, skoro pa savršena.
Zemlja u kojoj vozovi i ljudi nikad ne kasne. Zato što se to ne događa.
Zemlja u kojoj u restoranu svako plaća svoj račun, pa i supružnici.
Zemlja u kojoj supružnici ne znaju koliko njihova lepša ili jača polovina zarađuje. Zato što je plata tabu tema.
Zemlja u kojoj fizička distanca usled pandemije nije nikome teško pala.
Zemlja u kojoj je dosta hladno, a ni ljudi nisu mnogo topli.
Zemlja u kojoj ljudi tiho hodaju i još tiše pričaju. Zato što je tako kulturno.
Zemlja u kojoj se biciklom ide na posao. Zato što je tako ekološki prihvatljivo, a ne zato što se nema para.
Zemlja u kojoj se podrazumeva da, ako te komšija ili kolega pozovu na roštilj, poneseš svoje meso koje ćeš jesti. Zato što je meso skupo.
Zemlja u kojoj su vikendom penzioneri opremljeni štapovima za planinarenje i punom planinarskom opremom. Zato što je to sasvim normalno.
Zemlja u kojoj se ne čeka na šalteru i ne fali ti taj jedan papir.
Zemlja u kojoj ništa nije sramota i ništa se ne podrazumeva.
Zato što Švajcarci drugačije drugačije ne znaju.
