Pošto ovaj tekst nije mogao da objavi u Rusiji, Tolstoj je isti poslao u obliku pamfleta i objavio ga u Engleskoj.
Ali pravi skandal izazvala je činjenica da je 27. juna 1904. članak objavio londonski list Tajms. Sutradan, svi su prepričavali ove reči.
Većina ruskih novina je bila ogorčena. Govorili su: Zašto mu je ovo trebalo?
Donosimo vam nekoliko odlomaka ovog članka:
"Prosvećeni ljudi ne mogu da ne znaju da su razlozi za ratove uvek takvi, zbog kojih ne vredi trošiti ne samo jedan ljudski život, već ni stoti deo sredstava koja se troše na rat..."
***
...počinje rat ... i baš ti ljudi koji su juče još dokazali surovost, beskorisnost, ludost ratova, danas razmišljaju, pričaju, pišu samo o tome kako da prebiju što više ljudi, upropaste i unište što više proizvoda ljudskog rada, i kako što više rasplamsavati strasti mizantropije u tim miroljubivim, bezazlenim, vrednim ljudima koji hrane, oblače i izdržavaju te upravo tobože prosvećene ljude koji ih teraju da počine ove strahote, protivno svojoj savesti, dobrota i dela vere.
Čovek koji je priznat kao vođa 130-milionskog naroda, stalno obmanut i primoran da protivreči sebi, veruje i zahvaljuje i blagosilja vojsku, koju naziva svojom, da ubija, da bi zaštitio zemlje, koje može još manje pravo da nazove svojim. Svi jedni drugima donose ružne ikone u koje ne samo da niko od prosvećenih ne veruje, nego koje počinju da odlaze nepismeni seljaci, svi se pred ovim ikonama klanjaju do zemlje, ljube ih i govore pompezne i lažne govore u koje niko ne veruje.
***
Vlast uzburkava i ohrabruje gomile dokonih veseljaka koji, šetajući ulicama sa carskim portretom, pevaju, uzvikuju „Ura“ i pod maskom patriotizma čine svakakva zlodela.
***
I zapanjeni molitvama, besedama, proglasima, povorkama, slikama, novinama, topovskim mesom, stotine hiljada ljudi uniformisanih, sa raznim oružjem ubijanja, ostavljajući roditelje, žene, decu, sa mukom u srcu, ali sa izmišljenim ciljem, idu, rizikujući smrt, počiniće najstrašnije delo: ubistvo ljudi koje ne poznaju i koji im nisu učinili ništa loše.
I sve se to ne prepoznaje samo kao manifestacija visokih osećanja, već se ljudi koji se uzdržavaju od takvih manifestacija, ako pokušaju da urazume ljude, smatraju izdajnicima, i u opasnosti su da budu zlostavljani i pretučeni od brutalne gomile ljudi, koji nemaju nikakvu drugu odbranu za svoje ludilo osim brutalnog nasilja.
***
Sve ovo neprirodno, grozničavo, sumanuto uzbuđenje, koje je sada zahvatilo besposlene gornje slojeve ruskog društva, samo je znak svesti o zločinačkom poslu koji se obavlja. Sva ova drska, lažna govori o odanosti, obožavanju monarha, o spremnosti da se žrtvuje život (treba reći tuđi, a ne svoj), sva ova obećanja o branjenju tuđine prsima, svi ti besmisleni blagoslovi jednih drugih sa raznim transparentima i ružnim ikonama, sve ove molitve, sve ove pripreme čaršava i zavoja, ... sve ove procesije, zahtevi himne, povici "ura", sve ovo strašno, očajno, ne plaši se razotkrivanja, jer opšta, novinska laž, sva ta zatučenost i bestijalnost, u kojoj se sada nalazi rusko društvo i koja se malo po malo prenosi na mase — sve je to samo znak svesti o zločinu strašnog dela koje se čini. .
***
"Gde ideš?" Evo tačnog izraza tog stanja duha, koje se u zvaničnom i novinskom svetu prevodi rečima: „Za veru, kralja i otadžbinu“. Oni koji, napuštajući gladne porodice, odlaze u patnju i smrt, govore ono što osećaju: „Kuda ćeš? Oni koji bezbedno sede u svojim luksuznim palatama kažu da su svi Rusi spremni da žrtvuju svoje živote za obožavanog monarha, za slavu i veličinu Rusije.
Pitajte oficira, generala, zašto ide u rat - on će vam reći da je on vojnik, a da je vojska neophodna za odbranu otadžbine. ... „U sadašnjem vremenu, kada je otadžbina u opasnosti, moramo delovati, a ne svađati se“, reći će on.
Pitajte diplomate koje spremaju ratove svojim obmanama zašto to rade. Oni će vam reći da je cilj njihove delatnosti uspostavljanje mira među narodima, a da se taj cilj ne postiže idealnim, neostvarljivim teorijama, već diplomatskom aktivnošću i spremnošću za rat. ...diplomate će govoriti o interesima Rusije, o nepoštenju drugih sila, o evropskoj ravnoteži, a ne o sopstvenom životu i radu.
Pitajte novinare zašto svojim pisanjem pobuđuju ljude na rat - oni će reći da su ratovi generalno potrebni i korisni, a posebno sadašnji rat, i potvrdiće to mišljenje nejasnim patriotskim frazama...
***
Isto će reći i car, koji je, čini se, krivac cele afere. Njega će, kao vojnika, iznenaditi pitanje da li je sada rat neophodan. Ne dozvoljava čak ni pomisao da bi sada bilo moguće okončati rat. Reći će da ne može da ne uradi ono što svi ljudi traže od njega, da iako priznaje rat kao veliko zlo i spreman je svim sredstvima da ga uništi, u ovom slučaju nije mogao da ga ne proglasi i ne može ne nastaviti. Ovo je neophodno za dobro i veličinu Rusije..."
