Neurotičari uvek stvaraju tenziju oko svega. Njih stalno prati ljutnja, frustracija, neprijatnost.
Svetski poznat psiholog Labkovski, za ruski sajt Econet.ru, govorio je o karakteristikama neurotične osobe i kako se ta simptomatologija ispoljava:
“Margaret Tačer je jednom rekla da je 90% naših briga o nečemu što se nikad neće desiti.
Najbolji i najzdraviji način odnosa prema problemima je da ne mislimo o njima unapred već da ih rešavamo kako dolaze od nas.
Međutim, malo koja osoba je u stanju da tako postupi.
Stalno se brinemo – to je naše prirodno stanje.
Istovremeno, znamo da uzbuđenje oko problema ne pomaže, već nas sprečava da dođemo do rešenja. U nama se formira neka vrsta praznine, a gde je praznina tu je i briga.
Anksioznost je strah bez destinacije.
Roditelji strahuju zbog dece; žene zbog muškaraca; muškarci zbog novca… Neki ljudi misle da je to normalno, ali ovako funkcioniše samo svet neurotičara koji stalno brinu oko nečega i stvaraju pakao u svojoj glavi.
Biti neurotičan, znači da se stalno brinete i brigu stvarate oko nebitnih stvari!
Kako se mentalno zdravi ljudi razlikuju od neurotičara?
Svi ljudi se brinu, to je prirodno. Ali njihova briga je realna i opravdana, dok neurotičari stalno nalaze razlog da se brinu i to mahom bez opravdanog razloga.
Za anksiozne ljude, život je samo niz problema koji se moraju rešiti što pre.
Neurotičari uvek stvaraju tenziju oko svega. Njih stalno prati ljutnja, frustracija, neprijatnost… Ono što je karakteristično za njih je to da ne znaju da uživaju u životu i ne daju drugima da uživaju!
Zdrava osoba neće burno reagovati na neurednu sudoperu, autobus koji kasni i td.. Ako ste stalno nervozni i uznemireni, stanite i razmislite malo zašto je to tako?
Sam Frojd je rekao da ličnost određuje nivo nervoze koji možemo da podnesemo. Pa, koliki nivo stresa vi možete da podnesete?
Ako shvatite da vaša psiha stalno traga za razlozima za brigu, imaćete priliku da uđete u svet normalnih ljudi i tu nervozu, strah, brigu koja se javlja stavite pod kontrolu.
Poreklo anksioznosti uvek leži u detinjstvu, u strahu naših roditelja, u genetici. Naše bake i prabake su vekovima živeli pod stalnim stresom i to se nekako utkalo u naš genetski kod da sada svi smatramo kako je normalno biti stalno pod nekim pritiskom, stvarati sebi određenu brigu – ali to nije normalno!
Takav način života nije prirodan!
