Da li znate da pre nego se pojavio Dizni, koji je preradio bajke u srećne završetke, one su zapravo bile veoma mračne priče koje su imale zadatak da nauče decu teškim životnim lekcijama.
Možda nije kasno ni u četrdeset drugoj pročitati dobru priču koja je nekada pripadala školskoj lektiri, svakako bih volela da mi je majka pred spavanje pročitala priču o Plavobradom, dok sam još bila dete.
Za vaše ćerke – bajka o Plavobradom.
O čoveku koji je ubijao svoje žene. Živeo svoj život tragajući uvek za novom žrtvom, sakrivajući svoje zločine i dokaze. Njegova plava brada odbijala je mnoge žene, intuitivno znale su da bi ga trebalo izbegavati, međutim status plemića koji je uživao omogućili su mu da sasvim uspešno glumi “dobru priliku” za ženidbu.
NE PROPUSTITE
Žene su mu se odbacujući svoju intuiciju “predavale”, i padale pod njegov uticaj.
Udvarao se trim sestrama istovremeno. Dve starije setre je odbijala i plašila njegova divlja indigo plava brada, on ih je mamio svojim pričama, i svojim novcem, dok je najmlađa sestra odbacujući svoju intuiciju, ubedila sebe da tako šarmantan muškarac sigurno ne može biti toliko opasan već je samo temperamentan i ekscentričan, što je duže pričala sa sobom, to joj je njegova plava brada bila sve manje plava i strašna, tako je i odlučila da se uda za njega.
Njena radoznalost i neposlušnost, dalje u priči, je umalo koštala glave.
Priča o plavobradom je priča o grabiljvcu, o mračnom muškarcu koji ulazi u život žene.
Taj grabljivac ne mora nužno biti muškarac, može biti i društvo u kojem živi žena, a koje se obrušava na nju. U svakodnevnom životu mogu postojati razni kradljivci ženine svetlosti i svesnosti, sa raznih strana.
Grabljive osobe kradu ženine instiktivne moći kao što su uvidi, intuicija, izdržljivost, seksualnost, oštra čula, postojana ljubav, dalekovidost, kreativnost, sve ono što pripada „divljoj prirodi“ žene bez koje ona ne čuje svoja unutrašnja upozorenja ili ih zanemaruje. Sve ono što čini da ženine „moći“ utihnu.
Grabljive osobe uzimaju ženin “kreativni sok” od koga oni postaju “rumeniji i zdraviji”, ostavljajući ženu bez svoje snage, koja kao takva gubi energiju da stvara, da rešava životna pitanja, poput škole, porodice, prijateljstva ili njenog ličnog razvoja. Žena ima ideja ali je obesharabrena, da ih sprovede u djelo. Izrabljuje se njen kreativni život koji je poptuno utihnuo.
Kako kaže autorka knjige “Žene koje trče sa vukovima” – “Ko od nas nema makar jednu voljenu žensku osobu koja je izgubila instikte za donošenje dobrih odluka i bila primorana da živi marginalnim životom, ili još gore, možda ste vi ta ženska osoba?”
O pristanku na “udaju sa čudovištem” učimo svoje ćerke još dok su sasvim male, kada im govorimo da “ulepšavaju stvari”, umesto da ih gledaju onakvim kakve zapravo jesu, kada ih učimo da budu “ljupke, nasmejane i poslušne”.
Zato naučite ih da razviju svoj lični “sistem za upozerenje” njegujući “divlju stranu” koju žene imaju, upoznajući ih sa intuicijom i prenoseći im svoje “znanje” o grabljivcima koje će sresti neminovno na svom putu, baš kao što i vučica uči svoje mlade da “budu fini” onda kad sretnu neku od divljih životinja.
A vi kao majka, nemojte se plašiti da osvetlite neke mračne delove svoje psihe jer “mesta gde svetla ne dopiru postaju još mračnija. Taj mrak se ne sme ostaviti na miru”, kaže autorka ove knjige.
Zablistaj kao “divlja žena” i daj dobar primer svojoj deci. Dvilja žena se ne plaši mraka.
Ona u tom mraku vidi.
Tekst preuzet sa sajta: bobauskokovic.com
