Biografija ove slavne pesnikinje Silvije Plat se sveobuhvatno može svrstati u četiri tačke: rani gubitak oca, potajno neprijateljstvo prema majci, gubitak muškarca i samoubistvo.
Silvija Plat je rođena u Bostonu 1932. godine. Kao stipendistkinja boravila je na Univerzitetu u Kembridžu. Upoznala se i kasnije udala za istaknutog pesnika Teda Hjuza (Ted Hughes) i nakon što su jedno vreme proveli u Americi, vratili su se u Englesku da tamo žive. Njena prva zbirka pesama “Kolos” objavljena je 1960. godine, iste godine kada je rođena njena kćerka Frida. Godine 1962. rođen je sin Nikolas i tada je život postao težak i uznemirujući, osim što je mogla da piše pesme koje su kasnije izdate pod nazivom “Prelaženje vode”.
Nakon razlaza sa mužem vratila se u London, gde je sa dvoje male dece živela i pokušavala da radi sasvim sama u oskudno nameštenom stanu tokom jedne od najhladnijih zima u 20. veku. “Stakleno zvono” objavljeno je pod pseudonimom pre nego što je umrla, februara 1963. godine. U tim poslednjim, hladnim mesecima života, gotovo halucinirajuća kreativnost iz koje su nastale neverovatne pesme objavljene u “Arielu” i nešto kasnije – u zbirci “Zimsko drveće”.
Možda je iznenađujuće da je legendarna pesnikinja Silvija Plat, koja je opširno i evokativno pisala o smrti i samoubistvu u svojoj poeziji, ostavila belešku od samo četiri reči pre nego što je sebi oduzela život. Od tada se pokrenula debata - da li je poruka o samoubistvu Silvije Plat bila posmrtno zvono ili vapaj za pomoć?
U poruci Silvije Plat je jednostavno pisalo „Molim vas, pozovite dr Hordera“ — zajedno sa telefonskim brojem ovog doktora. Da li bi se papirić sa ove četiri reči uopšte mogao smatrati samoubilačkom porukom? Čijim očima je bio namenjen?
Kada je Silvija Plat izvršila samoubistvo u februaru 1963, to nije bio prvi put da je pokušala da sebi oduzme život. Deset godina ranije, predozirala se tabletama u podrumu kuće svoje majke. A leto pre nego što je umrla, odvezla se autom u reku. Njeno samoubistvo ostavilo je mnoga pitanja bez odgovora.
Tmurna zima provedena u izolaciji
Vreme te zime bilo je strašno i izolovano. Silvija je bila u zagrljaju dugog depresivnog ciklusa, ali poezija je tekla iz njenog pera. Njen poluautobiografski roman, "Tegla zvona", objavljen je u Engleskoj januara 1963. godine, iako pod pseudonimom.
Početkom 1963. Silvija je živela u stanu u Londonu sa dvoje male dece koju je imala sa svojim mužem, pesnikom Tedom Hjuzom. Par je bio razdvojen. Hjuz ju je varao, imao je aferu sa Asijom Vevil od prethodnog leta.
Meseci između njenog otkrića Hjuzove afere i njene smrti bili su izuzetno produktivni. Veliki deo poezije koju je proizvela tokom ovog perioda biće objavljen posthumno.
Tragična veza Silvije Plat i Teda Hjuza
Dr Horder
Očigledno je da se u ovom periodu Silvija borila, a njena sposobnost da se nosi sa svakodnevnim životom se pogoršala. Njenu izolaciju otežavalo je to što su ona i njena deca bili bolesni od gripa.
Istog meseca, Silvija se konsultovala sa dr Džonom Horderom, obližnjim lekarom opšte prakse, o svom mentalnom stanju.
Dr Horder je Silviji prepisao antidepresiv Parnate. Počela je da ga uzima i viđala ga je svaki dan. Prema Dajan Midlton, autorki pronicljive knjige Njen muž: Ted Hjuz i Silvija Plat — brak, par je počeo da razgovara o pomirenju, ali se činilo da je ta perspektiva samo pogoršala Silvijine promene raspoloženja.
Tog jutra 11. februara trebalo je da dođe medicinska sestra da je pregleda i pomogne oko dece. Niko nije otvorio vrata, pa su uz pomoć radnika ušli u stan, gde su zatekli Silviju mrtvu, sa glavom u rerni.
Procenjeno je da je stavila glavu u rernu i upalila gas u 4.30 časova.
Zašto se Silvija Plat ubila?
Još uvek ostaje pitanje zašto je Silvija reagovala na svoje samoubilačke nagone kada je to učinila.
Prema jednoj teoriji:
„Ali zašto je Plat to zapravo uradio? Sve što se zna je pretreseno u potrazi za dokazima, tokom mnogo godina, kako bi se podržao jednostavan i konkretan odgovor. Neki su krivili Hjuzovu neveru.
Drugi na osnovu vremena njenih postupaka zaključuju da je Plet očekivala da će biti spašena i pogrešno su izračunali opasnost... Dr Horder je verovao da je njena smrt bila namerna, ali iracionalna: da je bila u hvatanju kompulzije koja se može pripisati hemiji mozga, biološkom stanju da su njeni psihoaktivni lekovi delovali postepeno.
Nažalost, lekovi su joj do sada samo davali snagu da deluje na njeno beznađe... Hjuz je verovao da izaziva suicidalne misli koje je trebalo da ublaži – taj lek je zapravo podstakao samoubistvo.
Celu katastrofu izazvala je „ta prokleta knjiga“ Tegla zvona, rekao je, „koja je zahtevala lekove za smirenje“ koje joj je lekar prepisao, a to je direktno dovelo do njene smrti.“
Neki koji su pisali o samoubistvu veruju da je Silvija dozivala u pomoć, umesto da je nameravala da umre. Drugi su na to gledali kao na nameran čin.
Silvija je pripremila hleb i mleko za decu i stavila ih blizu njihovih kreveta. Otvorila im je prozore i zapečatila sobu maskirnom trakom kako do njih ne bi došao gas.
Njene pripreme bile su promišljene i racionalne. Zatim je upotrebila komad pocepanog papira da bi napisala svoju belešku, na kojoj je jednostavno pisalo „Pozovite dr. Hordera“ sa njegovim brojem telefona, i zalepila je na dečja kolica (ili kolica, u britanskom terminu).
Ostalo je pitanje, da li je ta poruka upozorila dr Horder na njenu neposrednu opasnost - da li je želela da bude spasena? — ili je to bilo da se osigura bezbednost dece? U svakom slučaju, očigledno je da je želela da se ta poruka nađe.
Da li je to bio vapaj za pomoć?
Sledeći odlomak iz Or Not to Be: zbirka beleški o samoubistvu Marka Etkinda (1997), takođe nastavlja da razmišlja da li je ova poruka o samoubistvu pokušaj vapaja za pomoću ili smrtno zvono za talentovanu i problematičnu mladu ženu.
Umiranje
To je umetnost, kao i sve ostalo. Radim to izuzetno dobro. Radim to tako da se osećam kao pakao. Radim to tako da se osećam stvarno. Pretpostavljam da biste mogli reći da imam poziv.
(iz pesme Silvije Plat, „Lejdi Lazarus“)
Plat je stalno pisala o smrti i samoubistvu. Silvija Plat je sinonim za izraz samoubilački umetnik. Bila je čudo od deteta, a svoju prvu pesmu napisala je sa osam godina. Ali u dobi od devetnaest godina, uspešan je teško pao uz nervni slom i pokušaj samoubistva.
Kako je zapisala u svom autobiografskom romanu, Tegla zvona, ostavila je poruku da ide u šetnju i umesto toga otišla u skrovište u svom podrumu. Tamo je progutala pedeset tableta za spavanje. Praktično je bilo čudo da je pronađena još živa.
Plat je povratila snagu kroz poeziju. Ali njena poezija je našla snagu u njenim privatnim užasima samoubistva, smrti i depresije. Tako je Plath uhvaćen u Catch-22. Njena poezija je bila potrebna za zdrav razum, ali joj je njeno ludilo bilo potrebno za svoju poeziju.
Neizbežni čin samoubistva
11. februara 1963. započela je ono što mnogi kažu da je neizbežan čin. Počela je tako što je zaštitila svoju decu. Otvorila je prozor u sobi i zapečatila vrata selotejpom i peškirima.
Sa svojom decom na sigurnom, zatvorila se u kuhinju, pripremljenu na odmorištu pored rerne, upalila gas. Napisala je ovu pesmu samo nekoliko dana pre nego što je umrla:
Ivica
Žena je savršena.
Ona mrtva
Telo gde je osmeh postignuća,
Uključivanje grčke nužnosti
Teče u svicima njene toge.
Ona ogoljena
Noge kao da govore
Došli smo tako daleko, a gotovo je
Svako mrtvo dete umotano, bela zmija,
Po jedan na svaki mali Vrč mleka, sada prazan
Ona je presavijena
Vraćaju se u njeno telo kao latice
Od ruže blizu bašta
Ukoči se i mirisi krvare Iz slatkih, dubokih grla noćnog cveća.
Uvid A. Alvareza, prijatelja Silvije Plat
Pišući u The Savage God: A Studi of Suicide(Divljački bog: Studija o samoubistvu), A. Alvarez, kritičar i prijatelj poznate spisateljice, pita se naglas zašto se ona ubila? On odgovara:
„Delimično, pretpostavljam, to je bio ’vapaj za pomoću‘ koji se fatalno završio. Ali to je bio i poslednji očajnički pokušaj da se istera na čistinu smrt koju je prizvala u svojim pesmama... što je više pisala o smrti, njen maštoviti svet je postajao jači i plodniji, a smrt joj je bivala sve bliža i bliža.
I ovo joj je dalo sve za šta može da živi. Pretpostavljam da je na kraju htela da završi sa temom jednom zauvek.
… ali jedini način koji je mogla pronaći bio je ’da još jednom odglumi užasnu malu alegoriju.’ Oduvek je bila pomalo kockar, navikla da rizikuje… konačno je Silvija preuzela taj rizik.
Kockala se poslednji put, shvativši da su šanse u njenu korist, ali možda u njenoj depresiji, ne mareći mnogo da li je pobedila ili izgubila. Njene kalkulacije su pošle po zlu i izgubila je.”
Da tragedija bude veća...
Nikolas Hjuz, sin pesnikinje i romanopiske Silvije Plat i britanskog pesničkog laureata Teda Hjuza, ubio se u svom domu na Aljasci, skoro pola veka nakon što su mu majka i maćeha oduzele život, navodi se u izjavi njegove sestre. .
G. Hjuz, 47, bio je ribarski biolog koji je proučavao ribu u potoku i provodio je veliki deo svog vremena u planinarenju Aljaskom na terenskim studijama. Zaštićen od priča o samoubistvu svoje majke dok nije postao tinejdžer, gospodin Hjuz je živeo akademskim životom uglavnom van očiju javnosti. Ali prijatelji i porodica rekli su da se dugo borio sa depresijom.
