“Amin” je reč koja se izgovara na kraju (ponekad i na početku) svake hrišćanske molitve, ali postoji i u drugim religijama. Osnovno, duhovno značenje ovog termina je “Neka tako bude!” ili “Tako je!”
Amin je dakle simbol pristajanja i potvrde. Ovaj termin poreklom je iz hebrejskog jezika, nastao je od reči od reči “āmēn” koja znači “čvrstina” ili “odlučnost”, ali se i u tom jeziku koristio u značenju “Tako je”, “Neka tako bude!” Zapravo, “amin” je kod starih Jevreja izražavao pre želju, nego izvesnost. Termin je označavao da nešto što je izgovoreno smatramo istinitim, pa može značiti i “To je zaista tako” ili jednostavno - “Da!”
Prema tumačenju koje se može pronaći u rečniku, ima i onih koji smatraju da je herberjska reč “āmēn” nastala od početaka A(l), ME(leh) i N(eman), što znači “Bog, kralj dostojan povorenja”.
Termin je upotrebljen i u Svetom pismu, a u Apokalipsi je sinonim za samog Isusa Hrista.
Danas, “amin” je postao simbol potpune privrženosti hrišćanskoj veri, u istom značenju se izgovara i u sinagogama, a ima ga i u islamu. U kabali je to magična reč.
U prenesenom značenju, u svakodnevnom govoru, “amin” može značiti i “Gotova stvar! ili “Svršeno!”
