Naučio me je tata da život daje šanse.
Naučio me je život da teški dani nisu najavljeni unapred.
Pa tako i kad sve sjebem znam da ću nešto moći ponovo. Osim da vratim ljude koji su izgubili sebe. Ne zato što nisam Isus i ne umem da spašavam ljude, već zato što na ovoj planeti postoji jedno pravilo: Ne igrajte se psihologa.
Moj posao zahteva da na društvenim mrežama provodim više vremena nego što to moji živci mogu da podnesu, ali božemoj, život je nekad pelinkovac bez leda. I tako, dok analiziram kako nepoznati ljudi koriste Instagram, naletim na objavu zbog koje se zapitam da li smo socijalni eksperiment koji će baš brzo da se završi i pomolim se bogu da jesmo. Nisam se iznenadila kada su onomad pisali da je silovanje postalo moderno jer društvene mreže daju mogućnost da ljudi javno misle iako bih do srži volela da se za kakvo-takvo mišljenje traži bar diploma osmoljetke. A, da je sreće junačke, tražili bi se svakojaki pečati i za ljude koji sebe nazivaju životnim savetnicima. Međutim, živimo u megalomanskom ludilu gde si danas lajf kouč i igraš se sa mentalnim zdravljem, sutra izbrišeš objavu i puj pike, ne važi se.
Dovoljno je da u opisu profila imate rečenicu kojom sugerišete korisnicima društvenih mreža da baš vi možete rešiti njihov problem, zatim par objava na temu partnerskih odnosa, depresije i obavezno savet kako izaći iz zone komfora i to vam je to, mili moji i mile moje. Vi ste životni savetnik. Čestitamo!
Naučio me je tata da život daje šanse. Naučio me je život da teški dani nisu najavljeni unapred. Pa tako i kad sve sjeb** znam da ću nešto moći ponovo. Osim da vratim ljude koji su izgubili sebe.
