Svi mi imamo rane iz prošlosti, ali za neke od nas, te rane su duboke i njihovi ožiljci bole i dan danas. Ako osećate da je vreme za zarastanje ovih rana, ostavite prošlost iza sebe i umanjite njihove loše uticaje na današnjost. Evo četiri rešenja koja mogu biti od pomoći.
Psihoterapija
Ovo je tradicionalni pristup, ali i vrlo efikasan. Pričajući o svojoj prošlosti, rasterećujemo se tereta koji smo nosili na leđima. Kad imamo nekog ko nam pruža podršku i pomno sluša svaku našu reč, počinjemo da se otvaramo onako kako nikad ne bi čak ni roditeljima ili članovima porodice, što može da rezultira prevazilaženjem teškoća.
Treba imati na umu da terapeut često može postavljati teška pitanja, koja nas izazivaju da događaje iz prošlosti sagledamo iz više različitih uglova, očima drugih ljudi i time nam pomaže ne samo da shvatamo događaje na drugačiji način, već i našu iskrivljenu perspektivu iz detinjstva ostavimo iza sebe i počnemo da sagledavamo stvari kao odrasle osobe kakve i jesmo.
Treba izdvojiti vreme da nađete terapeuta pored kog biste se osećali prijatno da razgovarate o bolnim temama. Takođe, morate da uzmete u obzir ne samo vreme i troškove, već i da plutanje kroz ove uspomene može biti uznemirujuće i vratiti neke stare emocije. Ne morate ostati kod terapeuta koji vam ne odgovara, ali isto tako ne treba da odustajete na pola puta kad vam se učini da je proces previše težak za vas. Jednom kad počnete, dajte vremena sebi da stignete na drugu stranu obale.
EMDR
EMDR (eye-movement-desensitization) ili terapija pokretom oka je specifična forma terapije sa posebnim tehnikama i pokazala se kao veoma efikasna za širok spektar traumatskih iskustava. Nasuprot tradicionalnoj terapiji, proces zahteva manje priče i plovidbe kroz događaje, brža je i time iziskuje manje troškova. Na internetu postoje razni izvori koji govore o prednostima i manama ove terapije, uključujući i socijalnu platformu Jutjub, koji mogu da vam daju više informacija o ovoj terapiji.
Aktivni završetak
Ukoliko se ipak ne odlučimo za profesionalnu pomoć, iz kojeg god razloga, uvek možemo preuzeti aktivne korake na sopstvenu odgovornost. Ukoliko su roditelji i članovi porodice i dalje živi i dostupni, možemo razmisliti o razgovoru o bolnim temama sa njima. Ako biste ipak sa nekim drugim da razgovarate o tome, birajte osobu koja vam je uvek pružala podršku, na primer brata, sestru ili prijatelja. Raščistite u svojim mislima šta je najvažnije što druga osoba mora da razume, šta želite da saznate pomoću svojih pitanja, s ciljem dostizanja završetka priče i davanja smisla dešavanjima iz prošlosti kao odrasla osoba. Cilj nije imati priliku da pronađete krivce za određene događaje i za bes, već naprotiv, cilj je kompletirati sliku zašto se dogodilo to što se dogodilo.
Ako razgovor lice-u-lice zvuči zastrašujuće, on se može odvijati i preko mejla ili pisma sa istim sadržajem i istim stavom kao što je gore navedeno. Pismo ili mejl nam ostavlja prostora da se skoncentrišemo na ono što želimo da kažemo, da nam bude jasna svrha svega napisanog, i daje drugoj osobi vreme da „svari” ono što smo napisali.
I na kraju, ukoliko je ta osoba koja nam je pružala podršku nedostupna jer je preminula ili ne znate gde je, napišite dva pisma koja nikad nećete poslati. Sadržaj prvog neka bude priča o bolnim događajima onako kako je gore navedeno, a sadržaj drugog neka bude idealan odgovor od te osobe koji vam je neophodan da čujete kako biste se osećali shvaćeno.
Promenite sadašnjost
Možemo da počnemo sa lečenjem svojih rana tako što ćemo se fokusirati na menjanje načina na koji one utiču na sadašnjost. Bolni događaji iz prošlosti često utiču na sadašnjost na dva načina. Oni utiču na nas svakog dana. Baš kao što bi svako posle saobraćajne nesreće bio nesiguran i plašljiv u vožnji, bolni događaji utiču da budemo preoprezni i u odnosima sa drugim osobama. Kao što i oporavak od saobraćajne nesreće uključuje polako vraćanje na mesto vozača i kroz iskustvo postajemo ponovo opušteniji, isto možemo da primenimo i na odnose sa ljudima.
Na primer, osoba koja je bila seksualno zlostavljana kad je bila mlađa, instinktivno može stremiti ka izbegavanju seksualnih odnosa ili intenzivnoj nelagodi kad neko pokaže interes za nju. Ona može da učini korak napred, polako i sa kontrolom. Ovo može biti puštanje partnera da zna tačno koji su to okidači na koje ima jake reakcije povlačenja i straha, pomoću kojih će znati kako bi trebalo i kako ne bi trebalo da se ponašaju. Ako ste osetljivi na tuđi bes ili ponašanje poput preteranog konzumiranja alkohola, recite to glasno i dajte im do znanja šta vam je potrebno, postavite granice. Ponovo, time što ste asertivni, činite ono što niste mogli kao dete. Ovo ne samo da pomera vaše misli od samih događaja koji su izazvali traumu, već i pomaže da rešite pitanja koja su vas mučila iz prošlosti tako što se pomerate iz pozicije žrtve u poziciju osobe sa mnogo većim stepenom kontrole.
Drugi način kako bolni događaji utiču na nas je tako što utiču na našu celokupnu ličnost. To znači da rane iz prošlosti svesno ili nesvesno dovode do toga da razmišljamo i donosimo odluke na isti način kao što smo to radili kao dete, i tu naviku je korisno promeniti. Ovde možete postati previše obazrivi – uvek posmatrati napred, iza uglova, očekivati najgore u svakom trenutku. Ili jednostavno možete izbegavati bliske odnose, stalno sve držati pod kontrolom, ili zauzimati čvrst stav, bez mogućnosti pokazivanja emocija i ranjivosti.
Pogledajte dobro, da li možete da kažete da se ovakvi događaji upliću u svakodnevni život i vaše veze i isplanirajte male korake kako da promenite ova ponašanja, da budete više asertivni i da naučite da kontrolišete bes, ali i da ga koristite kao informaciju koja govori vama i vašoj okolini šta vam je potrebno i koji su to problemi koji vas muče i koji treba da budu rešeni. Pustite druge osobe da vam se približe i živite više u sadašnjem trenutku kad osećate da anksioznost ponovo kreće da vas navodi da razmišljate o mogućim najgorim scenarijima ispred vas.
Ovde možete da iskoristite kratkotrajnu terapiju, čak i knjige za samopomoć, da vam pomognu da se fokusirate na ponašanja koja vam pomažu da živite u trenutku, mogu da vas nauče sposobnostima i trikovima da unapredite svoj način razmišljanja, smanjite uticaj okidača iz prošlosti i odgovorite na nove situacije kao odrasla osoba pre nego uplašeno dete kako ste sebe videli do sad.
Jeste lako reći prošlost je prošlost, ali prošlost je često sveprisutna i nastavlja da predstavlja svet oko nas kao opasno mesto za život.
Ali isto tako, vreme je da „pošaljete prošlost na odmor”, njeno radno vreme je isteklo.
