Nikada nisam imao novaca i u jednom trenutku se dogodilo da mi je trebalo hiljadu drahmi. Dok sam čistio baštu, pogled mi se zaustavio na šupljini u ciglama koje sam postavio ispod daske da bi moji posetioci mogli da sednu.
U jednoj od tih šupljina zapazio sam savijenu hartiju i uz pomoć štapa izvukao je odatle. Razvio sam ovaj papir i u njemu našao ček na hiljadu drahmi, zajedno sa listom imena koja bi trebalo spomenuti tokom Božanstvene liturgije.
Bio sam veoma potresen iz dva razloga: kao prvo, bio sam zadivljen načinom na koji se Božiji promisao pobrinuo za moje potrebe i pre nego što sam ih i sam bio svestan. Kao drugo, zadivila me vera jednog od posetilaca koji je ostavio savijenu hartiju u šupljinu među ciglama verujući da ću je već nekako pronaći (mora da je znao da nikada ne primam novac, pa je pronašao sopstveni način da mi ga pokloni).”
“Ponekad se dešava da mi se iznenada pojavi neka misao, na primer, pomislim da neću imati dovoljno vina za pričest. Odmah prestanem da razmišljam o tome, ali se tog istog dana ili sutradan dogodi da neko donese vino za pričešće. Interesantno je, međutim, da osoba koja donese to vino obično dolazi izdaleka, sa Krita ili iz južne Grčke, tako da ga je morala poneti znatno pre nego što sam ja uopšte shvatio da bi mi moglo nedostajati. Ja, dakle, jasno vidim da Bog brine o svemu i pre nego što sami postanemo toga svesni i obratimo mu se za pomoć: jer zna Otac vaš šta vam treba pre no što zaištete od Njega.. zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo… (Mt.6;32-34).” Starac Pajsije Svetogorac