Poseta kneza Pavla Karađorđevića Berlinu 1. juna 1939. godine nekome sa strane mogla je izgledati kao potpuni diplomatski uspeh Hitlerove Nemačke.
Nacisti su priredili veliku vojnu paradu, kancelar i jugoslovenski namesnik smeškali su se jedno drugom, a razmenjene su i uljudne reči hvale za oba naroda. Ipak, “iza kulisa” stvari su izgledale mnogo drugačije…
NE PROPUSTITE
Reč je bila o susretu koji, po oceni mnogih istoričara, knezu Pavlu Srbi nikada nisu oprostili. U Evropi koja je brzo i nepovratno hrlila u novi sukob namesnik i u tom trenutku faktički vladar Jugoslavije rešio je da ode u “samo grotlo sukoba” - u posetu Berlinu i nemačkom kancelaru Adolfu Hitleru.
Knez Pavle je i inače tokom vladavine u spoljnoj politici provodio politiku otklona od Francuske i Britanije, pokušavajući da održi neutralnost u sve složenijim evropskim okolnostima. Procenjivao je, prilično realno, da u slučaju sukoba, Ujedinjeno Kraljevstvo neće zaštititi Jugoslaviju i da je na njemu da balansira - koliko god može.
NE PROPUSTITE
U tim uslovima se i dogodila poseta kneza Pavla i njegove supruge, kneginje Olge Berlinu 1. juna 1939. Na velikoj vojnoj paradi koju je Hitler upriličio prisustvovao je i Ivo Andrić, kasnije Nobelovac i u tom trenutku ambasador Jugoslavije u Nemačkoj. Defile je trajao puna tri sata, u njemu je učestvovalo preko 70 hiljada vojnika Trećeg Rajha, a prikazana je najsavremenija tehnika i naoružanje.
Nakon posete priređena je i svečana večera tokom koje se činilo da sve visoke zvanice uživaju.
Ipak, zahvaljujući pismima i zvaničnim dokumentima danas znamo da Adolf Hitler, uprkos trudu, nije ostavio najbolji utisak na Karađorđeviće - ni kneza ni kneginju.
Šta je knez Pavle mislio o Hitleru? Olga je zabeležila da joj je u prisustvu nemačkog kancelara bilo izuzetno neprijatno, da ga se “skoro gadila” i da je sve vreme trajanja posete bila jako zabrinuta.
Knez Pavle je bio još konkretniji. On je, dan nakon vojne parade prognanom španskom kralju Alfonsu XIII otvoreno rekao da misli da je Hitler lud!
Opisujući kasnije svoj susret sa nemačkim kancelarom Karađorđević je govorio i o neobičnoj uzbuđenosti koju je uočio kod Hitlera dok je ovaj pričao o “arijevskim mladićima” i kako mu se činilo da ovaj u tom momentima ima skoro “libidozno ushićenje”.
– Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice žuto, kao u voštane figure – ispričao je knez Pavle opisujući susret sa Hitlerom.
Već narednog meseca namesnik je svoje mišljenje o nemačkom kancelaru podelio i sa drugim diplomatama. On se u Londonu sredinom jula susreo sa američkim ambasadorom Džozefom Kenedijem (ocem budućeg predsednika SAD).
“On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji - odgovorili su mu - “ništa”; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan.”— zabeležio je Kenedi u svom izveštaju Vašingtonu.
Čini se da druženje sa jugoslovenskom delegacijom nije prijalo ni samom Hitleru. On je za kneza Pavla rekao da je “klizav kao jegulja”.
– Kad čovek pomisli da će izvući čvrst dogovor, on se sakrije iza svog parlamenta – smatrao je Hitler.
A posle…
Već u septembru te godine Hitler je objavio rat Poljskoj i i zvanično je počeo rat koji će prerasti u najveći i najstrašniji sukob u istoriji čovečanstva. Dve godine kasnije rat je stigao i do Jugoslavije.
Svestan da od Saveznika ne može da očekuje pomoć knez Pavle je odlučio da prihvati ponudu nacista i jugoslovenska vlada potpisala je pristupanje Trojnom paktu.
Samo dva dana nakon potpisivanja pakta koji je Jugoslaviju, bar za neko vreme, trebalo da spase rata, 27. marta 1941. širom zemlje su izbile velike demonstracije koje su za posledicu imale smenu tročlanog namesništva na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem.
Knez Pavle je nakon državnog udara uhvaćen i proteran u Grčku. Usledio je nemački napad na Jugoslaviju 6. aprila 1941. i kapitulacija nakon samo 12 dana.
