Zahtev za prijem u "slobodne zidare" može da podnese svako. Članovi organizacije veruju u “istinu, toleranciju, poštovanje i slobodu”. Nekada su članovi bili isključivo belci, a danas mogu da se pridruže ljudi svih nacionalnosti i rasa. Žene, u teoriji, još ne mogu da postanu članice, ali u praksi mnoge moderne lože ih ipak primaju.
Iako je hijerarhija i dalje tajna, većina stručnjaka smatra da organizacija ima 33 stepena. Kada uđu u organizaciju, novi članovi postaju šegrti, a zatim mogu da napreduju sve do Velikog majstora.
“Biznis insajder” objavio je spisak nekih od najznačajnijih ljudi u istoriji koji su bili masoni:
Bendžamin Frenklin - Loža “Sveti Jovan”, Filadelfija
Bendžamin Frenklin je postao član lože “Sveti Jovan” u Filadelfiji 1730. i bio je aktivan u njoj više od 50 godina. 1734. bio je na položaju velikog majstora Pensilvanije.
Štampao je prvu masonsku publikaciju “Ustav slobodnog zidarstva” u američkim kolonijama. Reč je o jednoj od najređih knjiga na svetu (postoji samo 20 kopija za koje je potvrđeno da su autentične). Članstvo u redu nije uticalo na njegovu ulogu izumitelja i jednog od “očeva osnivača” SAD.
Džordž Vašington - Loža Frederiksburg, Virdžinija
Posle inicijacije 1752. u loži Frederiksburg u Virdžiniji, prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država gajio je čvrste veze sa masonima. Poznato je da je, prilikom postavljanja kamena temeljca američkog Kapitola 1793. na tom mestu obavio masonske rituale.
Bio je član lože sve do smrti i na zahtev njegove udovice sahranjen je u skladu sa masonskim obredima. Mnogi masoni, kao i članovi Reda Vitezova Templara, njegov grob posećivali su kao mesto hodočašća.
Volter - Loža Devet sestara, Francuska
Fransoa-Mari Arue daleko je poznatiji pod imenom Volter. Posle prijema u članstvo Lože Devet Sestara 1778. godine, napisao je mnoštvo značajnih knjiga, uključujući “Kandida” i “Filozofski rečnik”. Ideje izložene u tim knjigama bitno su uticale na prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju.
Ložu Devet sestara delom je osnovao Bendžamin Frenklin koji je nakon toga nagovorio Voltera ra joj pristupi. Njih dvojica bili su bliski prijatelji tokom čitavog života.
Volfgang Amadeus Mocart - Loža “Dobročinstvo”, Austrija
Austrijski kompozitor i sin slobodnog zidara, kompozitor Volfgang Amadeus Mocart stvorio je tokom svoje karijere niz masonskih muzičkih komada. Pridružio se masonskoj loži “Dobrotvornost” u Austriji 1784. godine.
Mnogi čuveni muzičari su bili masoni. Franc Jozef Hajdn i Mocart su bili u istoj loži, dok se Johan Kristijan Bah pridružio masonima u Londonu.
Mark Tven - Loža “Polarna zvezda” broj 79, Sent Luis
Mnogo poznatiji kao Mark Tven, Samjuel Klemens, postao je član Lože Polarna zvezda br. 79 u Sent Luisu 1861. godine. Samo nekoliko meseci kasnije dostigao je rang Majstora.
U romanu “Zavera Toma Sojera”, kao i u mnogim svojim drugim delima, Tven je promovisao masone tako što je značajne ličnosti lokalne zajednice opisivao kao članove društva.
Vinston Čerčil - Loža “Ujedinjeni Stadholm” 1591, Engleska
Vinston Čerčil, koji je u dva navrata bio britanski premijer, pristupio je engleskim masonima 1901. godine.
Iako je u istoriji njegove porodice bilo dosta slobodnih zidara, a imao je je i dosta prijatelja koji su bili masoni, Čerčilova aktivnost u društvu je bila više počasna. Postoje samo dva zabeležena slučaja da je prisustvovao sastancima masona i ložu je napustio 1912.
Hari Truman, Loža Belton, Misuri
Posle inicijacije 1909. godine, Truman je brzo napredovao u masonskoj hijerarhiji i od 1940. do 1941. bio je veliki majstor Velike lože Misurija. Godine 1945, iste godine kada je preuzeo dužnost predsednika, organizacija mu je dodelila rang masona 33. stepena Škotskog reda.
Truman je opisao šta za njega znače slobodni zidari u pismu supruzi 1939. godine.
- Slobodno zidarstvo je sistem moralnih načela koja olakšavaju život s drugima, razumeli to oni ili ne - zapisao je.
Simon Bolivar - Loža “Lautaro”, Španija
Južnoamerički oslobodilac i politički vođa Simon Bolivar predvodio je veliku borbu za nezavisnost od Španske imperije. Primljen je u red 1803. u masonskoj loži “Lautaro”, u Kadizu. U aprilu 1824. dodeljen mu je najviši stepen u hijerarhiji slobodnih zidara.
Iako većini može da deluje kontradiktorno revolucionarno delovanje sa jednim od glavnih ciljeva masona - očuvanje mira, veruje se da je Bolivar na ideju o borbi za nezavisnost došao upravo na jednom od sastanaka masona, gde se upoznao sa drugim borcima za nezavisnost južnoameričkih zemalja.
Aleksandar Fleming - Loža Svete Marije, Engleska
Nakon obreda inicijacije 1909. škotski biolog Aleksandar Fleming otkrio je lekovito dejstvo penicilina, jednog od najčešće korišćenih antibiotika u današnje vreme. Postao je majstor lože 1924. a Nobelovu nagradu je primio 1945.
Džon Edgar Huver - Federalna loža broj 1, Vašington
Džon Edgar Huver, napoznatiji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), bio je aktivni mason. Godine 1920. postao je član vašingtonske Federalne lože broj 1, u 25. godini stekao je rang majstora masona, a 1955. bio je mason najvišeg reda. Godine 1965. dobio je i Veliki krst časti, najviše priznanje Škotskog reda.
