Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Bele poklade, poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta kada se jede takozvani beli mrs.
Bele poklade dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade odnosno Proćka, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede.
Običaj je da deca sa porodicama obilaze roditelje, noseći im poklone.
Cilj je dobiti oproštaj i časno započeti post. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.
U mnogim mestima kreću se obredne maskirane povorke, koje svuda rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ponegde se loži velika vatra od slame, zvana krleštica.
Negde se vatra preskače, negde tera zle duhove. Ili se igra igra koja se zove “mačka”, u drugom delu zemlje “lubačka” i “pauk”, ili se organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom.
Mlađi se maskiraju u junake, ili strašna bića sa zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Veselje traje do ponoći, a onda počinje sedmonedeljni post.
Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.
Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.
