Stevan Raičković je bio sprski pesnik, prevodilac, esejist, pisac za decu i akademik, a smatra se jednim od najznačajnijih sprskih savremenih književnika.
Stevan je bio rado viđeno lice i upečatljiva pojava Beograda, a deca su ga čitala u lektirama.
Ukupno za života Raičković je objavio 20 zbirki pesama, od kojih su mu najpoznatije: "Pesma tišine", "Balada o predvečerju", "Kasno leto", "Tisa", "Kamena uspavanka", "Stihovi", "Prolazi rekom lađa", "Varke", "Zapisi" i druge.
Raičković do svog poslednjeg nedeljnog popodnevna u 80. godini života (2007) nije uspeo da prežali svoju Bojanu.
“Mislim da je Steva prvi put umro, kada je umrla njegova Bojana”, na komemoraciji povodom smrti svog velikog prijatelja rekao je Matija Bećković.
Nije puno pričao o njoj, ali joj je mnogo pesama posvetio.
Sve svoje rukopise je spalio, tako da je uz njegovu samrtničku postelju ostala samo fascikla sa rukopisom za knjigu o njegovim sećanjima i razmišljanjima o Milošu Crnjanskom kao pesniku kome se neizmerno divio.
U jednoj od njegovih najlepših pesama “U mojoj glavi stanuješ” priroda je upotrebljena za iskazivanje ljubavi i najlepših osećanja koje je gajio prema svojoj rano preminuloj supruzi Bojani.
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš.
Jedan od najvećih srpskih pesnika nikada nije prežalio preranu smrt svoje supruge Bojane koja je preminula 1979. godine. Misaoni virtuoz je na poseban način umeo da svoju ljubav i patnju pretoči u najtananije reči i stihove