Maksim Gorki (1868-1936) je bio osnivač književnog metoda socijalističkog realizma i politički aktivista. Družio se sa revolucionarima, branio je interese siromašnih i borio se za veća radnička prava. Imao je potrebu da ispravi nepravdu u društvu.
Pošto je važio za moralnog i čestitog čoveka, vrhunski ideal kom je težio bila je istina. Pisao je proglase protiv vojske, policije i cara zbog čega je uhapšen. Mnogi intelektualci, uključujući i Radoja Domanovića, su se pobunili i protestvovali zbog čega je Gorki oslobođen.
Od 1906. do 1913. i od 1921. do 1929. živeo je kao izgnanik u inostranstvu; nakon povratka u Sovjetski Savez, prihvatio je kulturnu politiku toga vremena, mada mu nije bilo dozvoljeno da napušta zemlju.
Zbog narušenog zdravlja i potrebe za banjskim lečenjem Maksim Gorki tridesetih godina prošloga veka dolazi u Srbiju i preko Beograda stiže u Vrnjačku Banju. Došao je da na banjskim izvorima traži leka svojoj boljci. U korespondenciji slavnog pisca sačuvano je i jedno pismo koje je iz Banje uputio prijatelju Alekseju Ivanoviču Babočkinu:
"Ovo je naša zemlja. Toliko je slična Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa, iz Rusije, prešao u Ukrajinu. Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi – LjUDI! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom! Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu! Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi. Sve u nama je toliko slično i toliko isto, da ja nisam sposoban da nađem razliku. Isto toliko su široki kao i mi i isto toliko veliki kao i mi. Sećam se da je jednom Lenjin rekao da je to jedini narod koji zna da se bori i koji hoće da se bori za svoju slobodu…
Pitaš me kako provodim vreme. Ispričaću ti malo neobičnu priču. Ovde postoji jedna planina, koja se zove Goč. Po ruski, to bi značilo „baraban“. Međutim, ja se ne slažem sa time. Po meni, Goč nije „baraban“, nego više liči na ježa. Ali je toliko privlačan da svako jutro ustajem i idem da ga pogledam. Volim to brdo i mir koji nalazim u njemu.”
Maksim Gorki je u svojim prvim pripovetkama opisivao egzistenciju ljudi sa dna društvene lestvice. U nizu članaka prikazivao je svoje neprijateljstvo prema fašizmu i malograđanskoj sebičnosti. Smisao umetnosti tražio je u istini, stvaralačkom radu i afirmaciji čovečnih odnosa među ljudima.
Napisao je nekoliko dela zbog kojih je postao najprevođeniji i najpopularniji ruski pisac. Iako je bilo očekivano, 1933. godine nije osvojio Nobelovu nagradu pet puta je bio nominovan za ovu nagradu, ali nije postao nobelovac.
Pred kraj života Gorki se zainteresovao za šamanizam, verovanje da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih. 1932. godine bio je inicijator stvaranja Instituta eksperimentalne medicine jer je želeo da dobije odgovor na pitanje da li postoji besmrtnost.
Rodni grad Nižnji Novgorod je preimenovan u Grad Gorki. Njegova dela su ušla u lektire. On je uticao na druge autore ističući da je jedina alternativa zverstvu kultura. Vremenom je ovaj veliki pisac, nezasluženo, pao u zaborav.
Dalibor Drekić Izvor: Vikipedija, Novosti
