Nekoliko faktora utiče

Amnezija detinjstva: Evo zašto se 99 % ljudi ne seća ničega pre 4. godine života!

Zašto su nam uspomene na ovaj period toliko malobrojne ili ih uopšte nema?

Lifestyle 04.11.2020. - 12:56h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Kažu da se ličnost svakog čoveka obrazuje u detinjstvu, ali koliko je ironična činjenica što se jedva čega sećamo iz ranih godina? Ovaj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, a čak ima i zvanični termin - amnezija detinjstva. Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta s kojima smo se sretali kao deca.

Još uvek ima puno aktivnih istraživanja na ovu temu, a novo su trenutno najrelevantnije informacije na temu zašto se jedva čega sećamo pre četvrte godine života.

 

Šta je amnezija detinjstva i kada se javlja

 

Dečja amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja događaja ili čak punih događaja koji su im se dogodili pre 4. godine. Neki istraživači su otišli ​​još dalje i otkrili da deca pre 7. godine mogu da se sete oko 60 % ili više događaja iz detinjstva, dok su deca od 8 i 9 godina mogla da dosegnu samo 40 % sećanja. To im je omogućilo da shvate da, dok prolazimo kroz različite faze našeg razvoja, manje se sećamo onoga što je prethodilo. To znači da sećanja na rano detinjstvo s godinama sve više blede.

 

Sećanja su usko povezana sa sposobnošću govora

 

Jedna od teorija zašto ne čuvamo uspomene na vreme dojenja jeste to što u to vreme nismo mogli verbalno da komuniciramo. Da bismo sačuvali uspomenu, koristimo reči i možemo je detaljno opisati, što zahteva jezik. Većina beba ne razvije govor pre navršene 2. godine života, tako da jednostavno nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju.

 

Ne gubite vreme i živce na nebitne stvari: Ovih 10 trenutaka iz detinjstva će vaša deca pamtiti zauvek!

foto: Shutterstock

Razvoj mozga igra veliku ulogu

 

Kako odrastamo, mozak radi sve više "teškog posla", pa je jedno istraživanje zaključilo da „kada je mozak zauzet razvijanjem novih ćelija, one ne čuvaju uspomene koje bi inače bile dugoročne“. Pored toga, ne možemo se ni fizički setiti svakodnevnih događaja pre navršene 3-4 godine života, jer se sposobnost epizodnog pamćenja još uvek nije pokrenula. Zbog toga, na primer, možete imati apstraktno sećanje na park u koji vas je mama vodila, ali ne i gde ste tačno išli na sladoled.

 

Roditelji menjaju način na koji se sećamo događaja

 

Drugo istraživanje sugeriše da su naši roditelji sposobni da promene narativ našeg detinjstva. Razmislite - skloni smo da se bolje sećamo nečega ako nas neko na to podseti, pa se sećamo događaja koje naši roditelji smatraju važnim - zato što stalno pričaju o njima. Ova ista studija pokazala je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa svojim očevima, za razliku od svojih majki. Deca su bića utisaka, pa je presudno da im pomognete da zadrže samo lepa sećanja i pravilno ih shvate.

Sve se svodi na ono što je na nas ostavilo trajni utisak

 

Dečji psiholog kaže da na kraju deca zadržavaju uspomene ispunjene emocijama, pozitivnim ili negativnim. Ovo otkriće čak omogućava maloj deci da budu svedoci na sudu. Dakle, ako ste u stanju da se setite ranog sećanja, to je ona uspomena koja za vas ima najveći značaj i pokreće snažan emocionalni odgovor.

 

Koje je vaše najranije sećanje? Da li možete da se setite u kom uzrastu je vaše pamćenje postalo najjače?

 

(Stil.kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs