Pokret gorana Srbije, osnovan pre tačno 60 godina pod geslom „Srbija bez goleti do 2050. godine“, najstarija je ekološka organizacija u Srbiji i na Balkanu, i jedna od prvih pet u svetu.
Nastao u vreme kada se o ekologiji još nije govorilo na današnji način, goranski pokret na samom početku trasirao je put kojim ide već više od pola veka. A on vodi kroz šumu nastalu na skoro 300.000 hektara goleti i više od 100.000 hektara visokorodnih livada i pašnjaka. Za to vreme, u goranskim rasadnicima proizvedeno je više od 150 miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja.
Punih 60 godina predanog rada
Za sekretara Pokreta gorana Srbije Miroslava Mihajlovića pošumljavanje je investicija za budućnost.
- Pre nekoliko dana, 25. oktobra, navršilo se 60 godina otkad je izvedena prva organizovana goranska akcija na pošumljavanju goleti na brdu Čačalica iznad Požarevca. Taj datum smo uzeli za početak organizovanog rada i formiranja organizacije Pokreta gorana Srbije, na svim nivoima organizovanja. Proslavu ovog za nas izuzetno značajanog jubileja, zbog trenutne zdravstvene situacije, odložili smo za narednu godinu. Za proteklih 59 godina dobrovoljnim radom miliona naših pripadnika svih uzrasta i zanimanja uradili pošumili smo goleti na 281.767,50 hektara, podigli visokorodne livade i pašnjake na 94.983 hektara, podigli vanšumske zasade na 31.385 hektara - navodi Mihajlović uspehe gorana, u čijim se rasadnicima godišnje proizvede oko pet miliona sadnica.
Zahvalni smo entuzijastima
Ciljevi Pokreta gorana su, pre svega, pošumljavanje goleti i melioracija degradiranih šuma i šikara, ozelenjavanje naselja i podizanje vanšumskih zasada, proizvodnja sadnog materijala, zatravljivanje pašnjaka i livada, unapređivanje životne sredine i mnoge druge akcije vaspitnog i edukativnog sadržaja.
- I danas, kada se sa setom osvrnemo na protekli period, možemo da budemo ponosni na ono što smo uradili i zajednički postigli na uvećanju šumskog fonda u našoj zemlji i stvaranju preduslova za bolji život i rad u zdravoj životnoj i radnoj sredini. Ali ne smemo da zaboravimo milione pripadnika Pokreta gorana koji su svoje slobodno vreme odvojili i posvetili našoj zajedničkoj akciji „Srbija bez goleti do 2050. godine“, koju realizujemo u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javnim preduzećima, stručnim organizacijama, udruženjima i drugim zainteresovanim organizacijama i sredstvima informisanja - ističe Mihajlović.
Od dece do penzionera
Kao pokret, okupljaju članove od dece predškolskog uzrasta do penzionera i otvoreni su za saradnju sa svima koji su zainteresovani da se šumovitost poveća. Njihovi članovi su i mnogi stručnjaci iz oblasti šumarstva, pejzažne arhitekture, zaštite životne sredine, biologije, hemije.
- Iza nas je 60 godina uspešnog rada i delovanja naših članova, od dece do penzionera. Izuzetan doprinos postignutim rezultatima dali su mladi pripadnici Pokreta gorana (učenici, studenti, tehničari, nastavnici, profesori, inženjeri). Da bi se oni što bolje obučili, organizovali smo brojne akcije naseljskog tipa na pošumljavanju u periodu od 1978. do 1992. Kasnije smo nastavili sa organizovanjem škola i kampova u kojima učestvuju gorani koji su svojim radom to zaslužili angažovanjem na akcijama radnog i edukativnog karaktera. Najbolji iz škola i kampova su budući mentori i nosioci goranskih aktivnosti u opštinama i gradovima - pojašnjava naš sagovornik.
Za proteklih 60 godina njihovi pripadnici zasadili su stotine miliona sadnica koje sada ulepšavaju brojna dvorišta, parkove, drvorede, šume, planine i druge zelene površine. Kada bi se sve sadnice koje su do sada posadili poređale u drvored, cela planeta bi mogla da se opaše skoro dva puta!
- Kada se to sve sabere i iskaže po godinama, broju zasađenih sadnica, u broju zasađenih hektara i količini sadnica po jednom hektaru, to je ogroman broj. Veoma je značajno da s tim akcijama i aktivnostima nastavimo dalje i da buduće generacije prave poređenja i iskazuju postignute rezultate kao mi danas. Tri odrasla drveta za 100 godina proizvedu kiseonika koliko je potrebno za jedan ljudski vek u trajanju od 60 godina. Sadnjom sadnica, njihovom negom i održavanjem stvaramo preduslove za lepši i bolji život dišući čist vazduh koji smo mi obezbedili. Ta sama činjenica i njeni rezultati animiraju decu, njihove roditelje i sve građane da se uključe u akciju sadnje pa makar to bile i samo tri sadnice - ističe naš sagovornik.
Priroda ne može da čeka
Upravo zato i smatra da je veliki značaj ekološkog osvešćivanja građana i pokretanje akcija pošumljavanja.
- Svaka osmišljena dobro organizovana i izvedena akcija na pošumljavanju, ozelenjavanju i edukaciji doprinosi angažovanju određenog broja zainteresovanih učesnika koji svojim radom daju doprinos promeni postojećeg stanja povećanjem broja hektara novih šuma, zelenila, vetrozaštitnih pojaseva, drvoreda i parkova. Akcija „Zasadi drvo“, koju su pokrenule AMG i dm drogerie markt uz uključenje odgovarajućih i zainteresovanih partnera dala je značajan podsticaj animiranju javnosti i širem uključenju građana u njenu realizaciju. Sa ovim i sličnim akcijama treba nastaviti dalje jer svaka zasađena sadnica i podignuti novi hektar šume nas obavezuju da nastavimo dalje i brže jer priroda i njeno okruženje neće da čekaju na naše dogovore i realizaciju.
SARADNJA S MINISTARSTVOM PUNIH 12 GODINA
Projekat namenjen edukaciji najmlađih
U saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Upravom za šume, Pokret gorana Srbije već 12 godina zaredom realizuje projekat namenjen edukaciji mladih o vrednosti šuma.
- Na njemu učestvuju predstavnici iz 40-50 opština i gradova. Održavanjem radionica na nivou okruga i Grada Beograda angažujemo 400-500 dece (ciljna grupa šesti razred), njihove mentore, nastavnike i profesore biologije. Program radionice je osmišljen da deci omogućava da steknu osnovna znanja o vrstama drveća, lekovitog bilja, proizvodnji sadnog materijala, pošumljavanju, ozelenjavanju, podizanju vetrozaštitnih pojaseva, zaštiti šuma, a i izvede akcija „Posadite i svoja tri drveta“. Ove godine, na završnoj radionici 24. oktobra, najbolje rezultate ostvarili su učenici iz Svrljiga, Brusa i Aleksinca, a nagrađeni su besplatnim sedmodnevnim boravkom u nekim od kampova i škola u organizaciji Pokreta gorana Srbije u 2021. godini - ističe Mihajlović.
Ušli smo u aktivnu fazu
„Zasadi drvo“ u oktobru do sada na 39 lokacija
Vredni volonteri, naši sugrađani, samo tokom ovog meseca zasadili 7.060 sadnica smrče i crnog bora.
Priroda je ta koja određuje pravila sadnje, a mi smo tu da ih sledimo!
Nešto niže temperature od prosečnih ovog oktobra dozvolile su nam da sadnju započnemo i malo ranije nego što smo planirali. Vegetacija se polako umiruje, što stvara adekvatne uslove za sadnju, ali i sakupljanje semena.
Mi smo to iskoristili i na čak 25 lokacija sakupljali smo seme, dok smo na 14 lokacija sadili sadnice.
- Ukupno je u jednodnevnim akcijama sakupljeno 978 kilograma semena šumskih vrsta drveća. Naša 82 volontera sakupljala su seme bukve, gorskog javora, hrasta kitnjaka, hrasta lužnjaka, crnog oraha, koje je potom otpremljeno u rasadnik - navode u JKP „Srbijašume“ precizno evidentirane podatke s ovih lokacija.
Posebno smo ponosni na rezultat oktobarske sadnje - iako je ona tek počela, dosad su vredne ruke 16 volontera posadili čak 7.060 sadnica u jednodnevnim akcijama. Sadili smo smrču i crni bor.
Do kraja meseca sadićemo sadnice na još četiri lokacije: Bor, Pećinci, Prijepolje (na dve lokacije).
Novembar je praktično tu, to ne čekajte, već se prijavite na sajtu www.zasadidrvo.rs i budite i vi među goranima koji će 3. novembra pošumljavati Srbiju, čime ćete stvoriti nove rezervoare čistog vazduha.
Lokacije za novembar: Rakovica, Aleksinac, Knjaževac, Kosjerić, Leskovac, Pirot, Sokobanja, Užice, Vlasotince (sadnja), Pirot, Nova Varoš, Kosjerić (sakupljanje semena)
Vidimo se!
