I ja bih želeo da volim Kao majka i sestra, ili voljena žena Nežno i toplo i večno, za sva vremena Da imam lakoću i ljubav ptice I majčino srce-srce lavice
Ali nama, očevima, to nije dato Ne može tako bato Ni-na,na-na, kuco i maco I zlato umiljato
Kad otac voli sina To mora biti veliko kao planina Ko Tara od Zaovina do Bara I više i šire, dokle god ima Pa da se meri vekovima I hiljadama milja I milionima vagona i tona
I sve to da se sabije i smesti U onu malu fioku ispod levog pleća Gde se pakuje ljubav i tuga i sreća I da opet ostane mesta Bar za još dvesta Sinova i kćeri, unuka i praunuka I svakog poroda i roda Ako Bog da
Kad otac voli Ponekad može i da boli Da bude ljuto i grubo kao sukno Kabasto, ćoškasto i četvrtasto Da škripe kosti, Bože oprosti Da od dečaka, stvori junaka Što se ne boji ni vatre, ni vode, ni mraka A onda i vuka samotnjaka…. Ako zatreba, a često zatreba Vojnika, mučenika, božijeg raba…. Život je zver što stalno vreba Zver, licemer i baraba
A tako sam želeo Da se u njega ušunjam, pritajim I budem deo tvoga bića Od dečačića, pa do mladića I dalje….i mnogo dalje Da trpim tvoje poraze I slavim pobede i medalje Da se blesimo i šljapamo Po kiši, bari i blatu Da me pamtiš ko oca Ali i kao tatu
Stihove napisao: Rade Petrović; preuzeto sa sajta: duda.rs
