Pred kraj života čuveni Vladeta Jerotić rekao je da mu je od svih srpskih pisaca najdraži Miloš Crnjanski. Njegovo delo opisivao je kao čistu poeziju, a iz par kratkih susreta ostale su zanimljive anegdote koje je Vladeta pribeležio u svom dnevniku.
NE PROPUSTITE
Prenosimo vam neke od njih.
"Pre neki dan dugo je plakala jer je Miloš iscepao svoju sliku iz mladosti koju je ona naročito volela. Pošto je ovo ispričala u njegovom prisustvu, upitao sam ga zašto je to uradio. Odmah je odgovorio da ne zna, -tako mi je došlo-, a onda malo zlobno dodao: -Zato što je suviše gledala u tu sliku-, kao da je hteo da kaže: umesto mene sadašnjeg , ona hoće još da me voli lepog iz prošlosti. Još je na sve došla naknadna opomena upućena meni: -Čuvajte se žena!"
"Prilikom jedne moje nove posete, kada smo poveli razgovor o zdravlju i medicini, rekao mi je: -Nemam čemu više da se nadam, stigao sam do kraja. Ničega se ne bojim, još je strah ostao samo od moje žene. Videćete, ako dočekate, neverovatno je šta se doživljava u osamdeset četvrtoj godini, to se ne može ni zamisliti, niti reći, mora se doći do tih godina i onda znati. Gledam pre neki dan kroz prozor u sunce i uvereno kažem sebi: Došlo je proleće. Još malo pa ću izaći napolje."
(Vladeta Jerotić, Nekoliko susreta sa Milošem Crnjanskim)
