U dobi od 40 godina, kandže orla postaju preduge i savijaju se zbog čega on ne može hvatati plen. Kljun mu je predug i zakrivljen i ne dozvoljava mu da jede.
Perje na krilima i grudima postaje previše gusto i ometa mu let.
Tada se orao suočava sa izborom: ili da umre ili da započne dugu i mučnu promenu u trajanju od 150 dana.
On tada odlazi u svoje gnezdo, smešteno na vrhu planine i tamo tuče kljunom o stene sve dok kljun ne pukne i skine se.
Zatim čeka da izraste novi kljun, koji je sada oštar i on njime izvadi svoje kandže.
Kada mu narastu nove kandže, on polako čupa svoje perje sa krila i grudi... A onda, nakon 5 meseci muke i bola, sa novim kljunom, novim kandžama i perjem, on je ponovo rođen i može živeti još 30 godina srećnog života!
Vrlo često, da bismo živeli, moramo da se promenimo. Ponekad je taj proces praćen strahom, bolom i sumnjom... Oslobodimo se sećanja, navika i prošlosti...
Samo oslobođeni od tereta prošlosti možemo da živimo i uživamo u sadašnjosti.
