"Ima neko ko ide za tvojim detetom, ko ide za tobom, ko je išao za tvojim precima, ko pazi da ti dlaka s glave ne poleti gde ne treba.
E sada: verujemo li mi u to? Ili samo: "Bože pomozi, ja sam hrišćanin, ja sam Srbin, ja sam Crnogorac..."
A ovamo ne pušta Boga ni da dahne od moje trke, od moje brige.. Od jutra od kako ustanem, do večeri kako legnem - ja brinem o svemu..
"Šta ću s parama?"; "Kad će doći gosti?"; "Hoće li biti vrućine?"; "Hoće li pasti kiša?"; "Kad igra Đoković?" i tako dalje... Sve ja brinem...
I onda što sam nervozan, što imam čir? Što mi smeta stomak? Što mi se vrti u glavu? Što stalno moram kod doktora?
Pa upravo zato...
Mi ne puštamo Boga da dahne! Od naše brige ni Bog nam ne može pristupiti!"
(Stil.kurir.rs)
Kratke besede oca Gojka Perovića obilaze društvene mreže. Izdvojili smo za vas jednu, za koju smatramo da je prikladna sada, u doba naše velike brige
