"Ima neko ko ide za tvojim detetom, ko ide za tobom, ko je išao za tvojim precima, ko pazi da ti dlaka s glave ne poleti gde ne treba.
E sada: verujemo li mi u to? Ili samo: "Bože pomozi, ja sam hrišćanin, ja sam Srbin, ja sam Crnogorac..."
A ovamo ne pušta Boga ni da dahne od moje trke, od moje brige.. Od jutra od kako ustanem, do večeri kako legnem - ja brinem o svemu..
"Šta ću s parama?"; "Kad će doći gosti?"; "Hoće li biti vrućine?"; "Hoće li pasti kiša?"; "Kad igra Đoković?" i tako dalje... Sve ja brinem...
I onda što sam nervozan, što imam čir? Što mi smeta stomak? Što mi se vrti u glavu? Što stalno moram kod doktora?
Pa upravo zato...
Mi ne puštamo Boga da dahne! Od naše brige ni Bog nam ne može pristupiti!"
(Stil.kurir.rs)