"Niko vam ne zavidi na sposobnostima, već na uspesima. Dok radite, smatraju vas ludim, a kad nešto postignete srećnim.” Ovako je, ne tako davno, čuveni Dušan Radović objasnio fenomen uspeha.
Uspeh se teško prašta, često omalovažava i ponekad ignoriše. Ipak, uspeh je najčešće osuđen na negativne komentare okoline, koji imaju za cilj da ga učine minornim ili čistim produktom srećnih životnih okolnosti.
Češće ćete čuti kako ljudi hvale nepoznate, nego bliske osobe, čijeg su uspeha bili svedoci. Lakše je uputiti kompliment nekoj osobi koju nepoznaju. Teško je preko usta prevaliti pohvalu, jer se tako osećaju manje vrednim.
Drvlje i kamenje se baca na nešto što je neko godinama gradio, uz opaske da je reč o čistoj sreći.
Takvi uglavnom napadaju bez valjanih argumenata, naoružani otrovom i ciničnim rečima do zuba. Ovakve komentare ćete čuti isključivo od osoba koji nisu zadovoljni sopstvenim životm, osobama koje nisu u stanju da preduzmu nešto za sebe, već radije sede i kritikuje svet oko njih.
Nezadovoljni sopstvenim životom ljudi postaju ogorčeni. Negativno komentarisanje tuđeg života im pomaže, da bar na kratko, skrenu misli sa korova u svom.
Uspeh će se još dugo dočekivati na nož, jer je u prirodi nekih ljudi da u svemu traže mane. Ono što je do tebe je da se ne obazireš na takve komentare. Svako gradi svoj put i živi život koji je skrojio za sebe.
Možda bi mnogi trebali da shvate da se nezadovoljstvo ne leči omalovažavanjem tuđih postignuća, već upornim radom na sebi.
