"Mnogi ljudi misle da je inteligentan čovek onaj koji je mnogo čitao, koji ima dobro obrazovanje, koji je mnogo putovao, poznaje nekoliko jezika...
Međutim, može se imati sve to i biti neinteligentan, a velika je mogućnost da, iako ništa od ovoga nema, čovek ipak bude prirodno inteligentan.
NE PROPUSTITE
Obrazovanje se ne sme mešati sa inteligencijom. Obrazovanje živi starim sadržajem, a inteligencija stvaranjem novog, osveštavanjem starog znanja kao novog. Inteligencija, to nije samo znanje, već i sposobnost da se razumeju drugi. Ona se ispoljava u hiljadama i hiljadama malih stvari: u sposobnosti da se sa uvažavanjem negoduje, da se ponaša skromno za stolom, u umeću da se neprimetno (stvarno neprimetno) pomogne drugom, da se čuva priroda, ne baca smeće oko sebe, ne prlja opušcima ili psovkama, glupim idejama (to je takođe smeće, i te kakvo)!
Upoznao sam, na ruskom Severu, seljake, koji su bili zaista inteligentni ljudi. Oni su održavali iznenađujuću čistoću u svojim domovima, znali su da cene dobre pesme, umeli su da ispričaju zanimljivu priču koja se desila njima ili drugima, vodili su uredan život, sa razumevanjem se odnosili prema tuđoj tuzi i tuđoj radosti.
Inteligencija, to je sposobnost za razumevanje, za opažanje, to je tolerantan stav prema svetu i ljudima."
(Dmitrij Lihačov, Pisma o dobrom i lepom)
