Samoća je za mene uvek bila povratak samoj sebi. Moje vreme. Nikad nisam bežala od nje i uvek sam je doživljavala kao nešto dobro i korisno. Prijatno. Kao mala često sam znala da govorim mami: “Dosadno mi je”, a ona je uvek govorila :To je dobro, tako i treba da bude”.
Kako mi nije bilo jasno zašto to govori, ona je objašnjavala: “Tako ćeš otkriti šta želiš da radiš, čime možeš da se baviš, šta voliš...Ako ti nije zanimljivo samoj, kako očekuješ da drugim ljudima bude zanimljivo tvoje društvo?”
I još tada sam usavršila kako na najbolji način provesti te retke momente samoće.
Veliki Mika Antić je rekao: "Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću..."
Ako se jačina ličnosti meri stepenom podnošljivosti samoće, ja sam superžena! Nema ništa lepše do momenata provedenih sama sa sobom.
Najsrećnija sam kada sednem sama sa šoljicom jake, sveže mlevene kafe, osetim njen miris, a misli pustim da idu kuda žele. Pa se prisećam sebe, svojih želja, nadanja, snova... Sanjarim, a sati prolaze. Ne treba mi spašavanje od mene. To je moj trenutak koji vredi kao milioni onih provedenih čak i u dobrom društvu.
Kada mi u tim momentima zazvoni telefon, i kada kažem da sama pijem kafu, osobi sa druge strane bude neugodno i izvinjavajući se što me ranije nije pozvala kaže da idemo negde, na dobru kafu, na piće.
“Ne kradi mi međuvreme, ono nije između tebe i mene, ono je između mene i mene”, rekao je opet Mika Antić, a ja ga rado citiram kada odgovaram gorepomenutim ljudima.
I zato svaki dan odvojim jedan deo popodneva za sebe i dobru sveže mlevenu kafu, fotelju i knjigu. Neko će reći samoća, a ja ću reći čisto uživanje.
Sve zavisi od toga iz kog ugla gledate na stvari. Ja to gledam ovako: To je moje omiljeno vreme za omiljeni ritual ispijanja mi omiljenog jakog toplog crnog napitka. Da svesna sam, mnogo puta pomenuta reč “omiljeno”, ali s pravom.
Kafa sa samom sobom je recept koji svako treba primeniti. Tako jednostavan, a tako koristan. Probajte, provereno radi.
