Uslužni i dobri ljudi, koji se rado žrtvuju, podeliće najbolje parče torte, požuriti u pomoć sa drugog kraja zemlje, pozajmiti bilo koju sumu novca. Jednom rečju, oni će učiniti sve, samo da nekome ugode.
Na prvi pogled, to su roditelji, rodbina ili prijatelji kakve možete samo da sanjate. Međutim, ljudi koji su spremni da žrtvuju sopstvenu udobnost za vas, uopšte nisu sveci: oni su opasni manipulatori.
Otkrivamo zašto se treba kloniti previše uslužnih ljudi i da vas navede da dobro razmislite zašto se dobro čini bez pitanja.
Šta je žrtva-manipulator?
Pod maskom "posvetila sam ti svoje najbolje godine / uložio u tebe mnogo novca / noćima ne spavam zbog tebe", žrtve-manipulatori daju svoju ljubav i prijateljstvo na kredit. Taj zajam morate zatim otplaćivati godinama. Kada se radi o deci zbog kojih su majke žrtvovale svoj lični život, potpuno je nemoguće vratiti "dug". Po zamisli manipulatora, ostali moraju da im budu zahvalni na datom novcu, vremenu i ljubavi.
Ako čujete takve fraze od roditelja, partnera, bračnog druga ili prijatelja, znajte da oni pokušavaju da vama manipulišu putem osećaja krivice:
"Trošim na tebe najbolje godine života."
"Zbog tebe sam se više ne družim s prijateljicama / drugovima."
"Nisam se drugi put udala, da ne moraš da se navikavaš na očuha."
"Trošim na tebe novac, a ne vidim nikakvu zahvalnost."
"Kuvala sam ovaj ručak tri sata, a ti okrećeš glavu."
Sve optužbe su zasnovane na šemi: žrtvovao sam za tebe nešto strašno važno, a sad je na tebe red da platiš. Pritom manipulator veoma ističe fikrivnu žrtvu, koju zapravo niko nije tražio (deca nisu tražila da se rode, muž nije zahtevao od svoje žene da napusti posao i tako dalje).
Takvo žrtvovanje ne izaziva zahvalnost. Sasvim suprotno, onaj kome se prinose neželjene žrtve ima želju da pobegne na kraj sveta, što dalje od nasilnog dobročnistva.
Zašto to rade?
Psiholozi takvu žrtvu nazivaju neurotičnom. Za razliku od nesebične žrtve, koju karakteriše želja da pomognemo nekome ne očekujući ništa zauzvrat, neurotična osoba čini to iz sebičnih razloga. A evo zašto:
Žrtva je uvek pasivno-agresivna. To znači da zapravo želi da nekome propisno odbrusi, ali joj vaspitanje ne dozvoljava. Tada u pomoć dolazi manipulacija. Umesto da otvoreno izrazi svoje nezadovoljstvo, majka govori sinu: "Noćima zbog tebe nisam spavala, a sad si se oženio i uopšte me ne zoveš". Takvo žrtva kod druge strane izaziva negativne emocije jer ona manipuliše svojom usamljenošću, a na kraju ipak dobija ono što želi.
Žrtvi su potrebne pohvale. Razlog tome je nisko samopoštovanje. Takvim ljudima se čini da ih niko ne voli iz čista mira. Žrtva prvo odbacuje sopstvene interese, a zatim očekuje da će je zbog toga primetiti i voleti. Zar je potrebno reći da se to neće dogoditi? Na kraju, sve se završava razočaranjem u ljude: niko me ne ceni!
Žrtva sledi kulturnu tradiciju. Ovo je agresivno žrtvovanje ili prosto rečeno – obaveza da se nosi svoj krst. Žrtva-manipulator će živeti sa alkoholičarem ili nasilnikom, samo zato što "svi tako žive". Međutim, žrtva ima koristi čak i od takve nezdrave zajednice – dobija saosećanje okoline, na primer.
Žrtva daje ono što nema. Manipulator ne poklanja ono čega ima u izobilju (vreme, novac, emotivnu energiju). Žrtvuje ono što i njemu samom nedostaje. Pre ili kasnije, iz takvog negativnog žrtvovanja razvija se depresija i osećaj da vas niko ne razume.
Zašto nas nerviraju preterano uslužni ljudi
Žrtve zapravo veoma nerviraju ostale ljude, zato što one očekuju da će zauzvrat dobiti deo njihovog života. U psihologiji postoji pojam ucene emocijama. Takva žrtva se primenjuje samo na bliske osobe, jer obične poznanike nije briga šta se dešava sa ucenjivačem.
Psiholozi i sociolozi su pažljivo proučavali ponašanje žrtve-manipulatora i utvrdili načine na koje takvi ljudi postižu ono što žele. Ova tehnika manipulacije naziva se FOG (Fear, Obligation and Guilt – strah, obaveza i krivica). Ovo su 3 osećanja na koja igra žrtva, da bi postigla ono što želi:
Fear (engleski) – strah. Strah da ne uvredite, izgubite ili povredite manipulatora.
Obligation (engleski) – obaveza. Manipulator svojim ponašanjem apeluje na vaš osećaj dužnosti i želi da na vas svali krivicu za svoje neuspehe ili neraspoloženje.
Guilt (engleski) – krivica. Sram vas bilo što niste ispunili očekivanja.
U Velikoj Britaniji je nedavno usvojen zakon protiv emocionalnog zlostavljanja i prinudne kontrole. To znači da niko na svetu nema pravo da kontroliše drugu osobu. Prema ovom zakonu, građanin ove zemlje ne može da insistira da njegova žena skuva ručak, ne sme da vrši pritisak na decu i zahteva da urade domaće zadatke – može samo da ih zamoli. Do čega će dovesti ova praksa još nije jasno: ona ima očigledne prednosti (zaštita od svih vidova porodičnog nasilja), ali i značajne nedostatke (ne može se tačno utvrditi stepen krivice "nasilnika").
Kako odbiti od sebe čoveka-žrtvu
Najlakši odgovor na ovo pitanje je – prekinuti svaku vezu. Ali šta ako su u ulozi manipulatora roditelj ili supružnik?
Psiholozi kažu da treba pokušati da se popravi odnos. Evo i kako:
Ne dajte manipulatorima ono što žele. Čim razgovor krene u pravcu sve sam ti dao, a ti si nezahvalan, pravite se da niste čuli i nastavite razgovor kao da se ništa nije dogodilo.
Shvatite da niste odgovorni za tuđu sreću ili nesreću.
Kad ne možeš da pobediš, a ti se pridruži. Ako ste zasuti optužbama za nezahvalnost, počnite i vi da se žalite. Ova taktika pomaže da se manipulator zbuni, a vi preuzmete inicijativu u razgovoru.
I konačno, otvoreno razgovarajte s manipulatorom o svojim osećanjima. Otkrijte šta on zaptavo želi: možda će samo jedan telefonski razgovor nedeljno s ostarelim roditeljima rešiti problem žalbi.
Šta da radite ako ste vi taj koji je spreman da se žrtvuje za rodbinu i prijatelje
Neka istraživanja pokazuju da žrtvovanje u vezama dovodi do depresije i trajnog nezadovoljstva sobom i drugima. Osoba zbog koje podnosite nepotrebnu žrtvu takođe oseća nezadovoljstvo, a to nije dobro za uzajamne odnose. I što više budete mislili samo na dobrobit drugih, lošije ćete se osećati.
Psiholozi se zalažu za zlatnu sredinu. Ne treba da budete sebični i uopšte ne pravite ustupke, ali ni neprestano žrtvovanje za partnera, decu ili prijatelje takođe nije dobro rešenje.
Ako vam se čini da sve činite za druge, a oni vas ne cene – problem je u vama, a ne u onima koji to ne cene. Okanite se toga i učinite nešto za sebe.
Šta vi mislite, postoje li uopšte na svetu ljudi koji pomažu drugima bez ikakve lične koristi i ne očekuju baš ništa zauzvrat? Ili se svako dobro delo čini sa određenim ličnim interesom – da se zadovolji sujeta ili zauzvrat dobije usluga?
