Poznato je da post nije samo uzdržavanje od hrane, već i od loših misli i dela, ali mnogi vernici ne vole da dođu u situaciju da se “ogreše” hranom, naročito ako su bili uvereni da se u potpunosti pridržavaju svih pravila.
Danas, kada imamo šnicle i gulaš od soje, biljnu mast, sir i mleko na bazi biljnih proizvoda, posni margarin, posni eurokrem… post postaje gotovo neprimetan.
I zaista, vernici koji počnu da proučavaju, da pažljivo čitaju sitna slova sastojaka na proizvodima, zapadaju često u nedoumice, koju hranu treba smatrati za posnu i upotrebljavati je, a koja je sumnjiva i nje se kloniti.
Ispostavilo se da većina tih “biljnih imitacija mrsne hrane” zapravo nije posna.
Postan je jedino sir od soje, a većina drugih koji se tako deklarišu sadrže kazein, protein koga ima jedino u mleku.
Mnogi biljni sirevi mogu da sadrže neki kazein - sastojak životinjskog porekla. Stoga, pažljivo pročitajte deklaracije, te ako kupujete biljni kačkavalj, proverite da li sadrži kazein.
Čokoladne bananice nisu posne jer se želatin, koji se nalazi unutar njih pravi od životinjskih kostiju. Takođe, gumene i žele-bombone.
Mnoga peciva i testenine u sebi sadrže jaja ili jaja u prahu, zato nije svaka testenina posna. Na primer, hleb se u nekim pekarama premazuje smesom koja sadrži jaja, kako bi dobili sjaj i hrskavost.
Šokantno je i saznanje da svaka riblja pašteta nije posna, pa se i tu preporučuje da se pročita deklaracija.
Mnogi misle, takođe, da je smoki kao i ostale grickalice posna hrana, međutim nije. Većina grickalica sadrži mleko u prahu i kakao maslac koji nisu posni.
Dobro obratite pažnju i na napolitanke, jer čokoladni prelivi nisu samo od kakaa, koji je postan, nego sadrži i mleko ili mleko u prahu.
Takođe, alkoholona pića nisu posna, naročito u danima kad se posti samo na vodi. Jedino je vino dozvoljeno u danima kada i riba, a to je nedeljom i o velikim praznicima.
Sveštenici savetuju da se tokom posta koristi sveža i neobrađena hrana, odnosno sveže pripremljeno voće i povrće, sa ili bez dodatka biljnog ulja, po izboru.
Margarin je u principu postan, kao i biljna mast i sve vrste zejtina. Međutim, u tom traženju posne hrane treba voditi računa da se ne upadne u opasnost formalizma.
Umesto da nam post bude sredstvo radi postizanja molitvenog raspoloženja i duhovnog usavršavanja, on prođe u cepidlačenju promila nekog mlečnog proizvoda. Jer, mnogo je važnije i koliko ćemo uneti posne hrane u organizam, nego njen hemijski sastav.
Post se sastoji ne samo u određenoj hrani, već i u uzdržavanju od prejedanja. Sam telesni post ne doprinosi duši, ako nije vezan sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone, da obuzda svoju volju i njene prohteve, a da pojača molitvu, da razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu, da otvori dušu svoju za praštanje i srce svoje za pomoć drugima.
