Koliko god da ste skeptični realista, ponekad se u životu događaju čudne stvari koje ništa ne može da objasni i koje čine da posumnjate u sopstveni zdrav razum, sposobnost percepcije i vid.
Korisnici Redita opisali su svoja iskustva koja ih i dan danas proganjaju i za koja nikada nisu uspeli da pronađu logično objašnjenje!
- Kad sam bila mala, bila sam u šetnji sa dadiljom. Počela je da pada kiša. Odvela me je u jedan pasaž da ne bih pokisla i rekla da čekam tu i da je gledam. Izašla je na kišu i raširila ruke. Tada je počeo neverovatan pljusak. Zatim je spustila ruke, i kiša je opet počela da rominja. Slučajnost? Možda postoji logično objašnjenje, ali ja ga još uvek nisam našla.
- Moja baka bila je nepokretna i slepa. Imao sam naviku da dolazim kod nje, sednem na ivicu kreveta i opisujem joj šta se dešava napolju. Jednom je u toku tog razgovora nekakv crveni plamen odjednom iskočio tik pored mog nosa, poleteo cik-cak po sobi i nestao na susednom zidu. Nekoliko dana kasnije dogodilo se isto. Nikada nisam prestao da razmišljam o tome, ali sam prestao da pričam jer me ljudi gledaju kao da sam lud.
- Imala sam velikog psa koji je obožavao da sedi sa mnom na kauču i gleda televiziju. Jedne večeri smo tako ležali i gledali TV, kad je on odjednom skočio, udaljio se od mene oko pola metra i počeo da zuri u kauč sa prestravljenim izrazom. Znam da psi imaju jak instinkt, pa sam uzela čekić i pregledala kuću i dvorište. Nigde nije bilo ničega. Pas nije želeo da se približi kauču puna tri dana, čak ni kada sam ga mamila hranom. Četvrdtog dana je pažljivo prišao kauču i seo pored njega. Šta je on to video? Šta ga je uplašilo? Nikad neću znati.
Grob devojke (16) je misterija punih 150 godina: Iz ruke od kamena cveta cveće! (VIDEO)
- Ovo se desilo kad sam imao 12 godina. Došao sam iz škole i ušao u kupatilo da perem ruke. Moj mačak Tomas seo je pored i buljio u mene na veoma čudan način - nije se pomerao, niti je treptao. Postalo mi je neprijatno, pa sam ga pozvao po imenu, ali nije se ni trgao. U tom trenutku se daska za peglanje sama od sebe pomerila, i sve stvari sa nje popadale su na pod. Tomas je i dalje sedeo i zurio. Uzeo sam ga u ruke i poprskao sa malo vode, tek tada se vratio u normalu. Inače, Tomas je i dalje živ, ima više od 15 godina.
- Radio sam u biblioteci. Jednom prilikom čitalac je došao da uzme nove knjige i pružio mi člansku kartu da je očitam. Očitao sam je i krenuo da mu vratim, ali kada mi je ruka stigla na udaljenost od oko 20 cm od njegove, kartica je jednostavno nestala. Nije mi ispala. Tražili smo je svuda, ali nikada je nismo našli. Nikad nisam prestao da razmišljam o tome.
- Putovao sam po Italiji i tamo upoznao dve devojke iz Amerike. Ispitivale su me o mom putovanju i stalno ponavljale kako ne mogu da veruju da su me ovde srele. Mislio sam da je u pitanju neka šala, ali one su me pitale vrlo specifične stvari koje su mogle da znaju samo osobe koje me dobro poznaju. I dalje se pitam ko su zapravo bile te devojke.
- Verenik i ja bili smo napolju ceo dan. Uvek smo pred izlazak zatvarali sve prozore i zaključavali vrata, pa i tog dana - sve je bilo zatvoreno kad smo se vratili. Ali, na stolu smo pronašli mali starinski portret devojčice. Pozadi je pisalo ime "Brendi". Iako je mnogo čudno i pomalo jezivo, uramila sam tu fotografiju, koja je i dan danas u našoj kući.
Crkva zakleto čuva ovih 10 tajni: Misterije koje teraju strah u kosti, ali niko nema dokaze!
- Kad sam imala 10 godina, jednog jutra sam se probudila na frižideru. Bila sam sklupčana kao mačka. Nikoga nije bilo kod kuće, roditelji su bili na poslu, a oko frižidera nije bilo ničega uz šta bih mogla da se popnem na frižider. Pritom, nikada nisam mesečarila ili hodala u snu, ni pre toga, ni posle toga.
- Imam troje dece sa veoma neobičnim imenima. Najstariji sin Rilan imao je 9 godina kada se to dogodilo. Stajala sam u sobi nedaleko od sofe na kojoj su sedela moja deca, kada je zazvonio mobilni. U to vreme su se mobilni retko koristili, fiksni su bili mnogo popularniji. Javila sam se, a glas je rekao: Hej, mama! Okrenula sam se ka deci, mirno su sedeli i gledali televiziju, niko nije imao telefon. Mama, ja sam, Rilan, rekao je dečji glas u telefon. Obratila sam se sinu šokirana, a on je izgledao zbunjeno. Mama, prestani da se ludiraš, rekao je dečak na telefonu. Onda je zvučalo kao da je rukom pokrio mikrofon, i čuo se drugi glas: Ne, još nije vreme. Pokušala sam da nazovem taj broj ponovo, ali bio je nedostupan.
- Imam dva pacova u kući koje čuvam u malom kavezu kao ljubimce. Jednog dana došao sam s posla i zatekao jednog kako sedi na vrhu kaveza i gleda me netremice. Vrata kaveza bila su zatvorena, a prostor između rešetaka je izuzetno mali, nema šanse da se tuda provukao. Vidite li vi neko logično objašnjenje? Od tada ga zovem Hudini.
