Obično kada neko radi na lošem poslu viče besno: "Znate li koliko me plaćaju?"
Znam. I ne razumem šta radite ovde. Po mom mišljenju, sve je jednostavno: ne sviđa ti se - okreni se i idi. I tako u svemu.
Loše je po vas to što živite sa roditeljima ili tim partnerom - odselite se!
Šefovi vas ne poštuju - promenite posao.
Odelo vam loše stoji - poklonite ga nekom kome će dobro stajati.
Osećate se loše - poradite na svome zdravlju!
Loše je za vas da živite ovde u ovoj državi - odselite se!
Ali ako ništa ne učinite i ne promenite, onda ste dobro. Budite iskreni prema sebi - osećate se dobro. Dobro vam ide kukanje, cviljenje, žaljenje. Dobro patite. Dobro vam stoji uloga žrtve. Dobro se osećate što vas žale, saosećaju sa vama. Dobro je što vam neko pomaže. Odgovara vam da ništa ne radite sa svojim životom. Sve je predvidljivo. Ovo je vaša zona komfora. Biti u govnima je tvoje sigurno okruženje.
Ovo ima smisla. Najveći životni smisao je ovo. Ako niste žrtva, ko ste onda? Ako uklonite ovo: "Nepodnošljivo mi je teško, ali nosim svoj krst", šta onda ostaje? Kuda ćete bez tog krsta? Kako uopšte živeti bez njega?
Ne odlučivati je takođe odluka. Ne menjati se - to je takođe stvar izbora. Ako se odlučite za taj izbor - uživajte u njemu.
Priznajte sebi: Vi ste tamo gde želite da budete. To je istina!
