Ruska naučnica Tatjana Černigovskaja, stručnjak u oblasti neuronauke i psiholingvistike, poznata je kao veliki protivnik veštačke inteligencije i upotrebe kompjutera za sve više operacija koje i čovek sam može da izvrši.
Ona se po ko zna koji put osvrnula i pokušala da upozori na razmere opsednutosti računarima i količinom njihove upotrebe:
"Ljudi su danas toliko ludi da žele silikonsku zamenu za samog sebe. Ili ne silikonsku, hajde da to nazovemo programom. Ako sve što radimo budu radili programi, šta će ljudi koji su se oslobodili mašina da rade?
Da li nas očekuje besposlena civilizacija?
Čak i da me ubijete, neću prestati da sumnjam da će svi ljudi na svetu u slobodno vreme pisati sonete i svirati flautu. Verujem da će vrlo brzo početi jedni druge da ubadaju viljuškama. Ili slično. Za to postoji i naučni termin: Civilizacija besposlice.
Kad se osećate loše, sumnjam da idete do kompjuterskog programa na konsultaciju, već idete kod prijatelja, partnera. Kompjuter ne zna kako se to radi. Ali zna nešto mnogo opasnije - zna da imitira.
Pošto ima sopstveno "Ja", da li je kompjuter svestan sam sebe? Možda. U vezi s tim, još jedno pitanje - hoćemo li mi znati da (li) je svestan? Hoće li nam poslati neke signale? Ne.
Nijedno otkriće, ni na polju umetnosti, a zamislite, čak ni na polju nauke, nije postigao logaritmar. Čak ni najmoćniji superkompjuteri ne mogu da dođu do takvih otkrića. Mogu da razreše najkomplikovanije proračune koje čovek ne može, ali to nije otkriće, to je priprema za sedenje i mišljenje.
U ovom pogledu, nauka se nimalo ne razlikuje od umetnosti", zaključila je naučnica.