Nesporazum je nastao jer se ove dve namirnice mešaju, a zapravo čine potpuno različite supstance, koje se hrani dodaju iz različitih razloga, piše kodren.com.
Da bi razumeli šta su to emulgatori, a šta aditivi prvo moramo razumeti hemiju i procese koji se odvijaju u preradi namirnica i proizvodnji hrane.
Evo jednog primera koji pokazuje potpuno opravdanu i neophodnu upotrebu emulgatora. U normalnim situacijama, voda i ulje se ne mogu mešati, jer ulje uvek ispliva na površinu. Međutim, ove dve supstance se mogu mešati, i to čak i prirodnim putem, jer tada dobijamo potpuno nove supstance i proizvode. Najbolji primer za to je mleko, koje je uspešno pomešalo, na potpuno prirodan način, masnoću i vodu u sebi. Kada je, međutim, u proizvodnji hrane potrebno pomešati ove dve supstance, tada dolazimo do problema, jer je teško učiniti to na prirodan način. Potrebno je dodati specijalne supstance koje se zovu emulgatori. Bez njih ne bismo mogli dobiti majonez, recimo, niti sladoled.
Najmoćniji prah na svetu, jači od sode: Leči telo od otrova i bolesti, čuva organe, skida sve fleke!
Emulgatori se dobijaju iz prirodnih izvora, kao što su žumance, soja, životinjska mast ili mogu biti sintetičkog porekla ili polusintetičkog, odnosno kombinacijom prirodnog i veštačkog porekla.
U normalnim situacijama, emulgatori su veoma važni za čuvanje hrane od propadanja i pojave buđi, dok druge vrste poboljšavaju sam izgled i konzistenciju hrane. Bez emulgatora ne bismo imali ni majonez, ni sladoled, ali ni hleb ni peciva, jer bi se vrlo brzo raspadala, buđala i kvarila.
Praktično ne postoji hrana koja nije napravljena uz pomoć nekakvog emulgatora, a poznata je i njihova široka upotreba u kozmetici.
Kad ne možete da prestanete da štucate: Doktor otkriva metod koji uspeva u sekundi!
Iako je poslednjih godina stvoren pravi strah od upotrebe emulgatora, neki od njih nisu ni štetni ni loši po organizam.
Problem nastaje kada se ova supstanca koristi u prevelikim količinama i u previše proizvioda. To se odnosi na one koji su napravljeni od prirodnih sastojaka i koriste se za proizvodnju hrane. Neki od njih imaju i niz korisnih svojstava po organizam.
Takav je recimo lecitin.
Dobijen iz sojinog ili suncokretovog ulja, lecitin se koristi u ishrani od 1930 godine u čitavom nizu proizvoda, od margarina, preliva za salatu, soseva pa sve do čokolade i hleba.
Njegova oznaka u proizvodnji je E322, a onaj dobijen iz sojinog ulja. U tim situacijama neophodno je čitati deklaracije na proizvodima i izbegavati one koji sadrže lecitin. Takodje nastaje problem i tu što je 90% soje na celom svetu genetski modofikovana soja, te postoji bojazan i od toga da je lecitin koji se koristi od modifikovane soje.
Na sličan način je stvoren strah od svih dodataka koji se koriste u preradi hrane.
Jutarnja navika za svež i podmlađen izgled: Vidljivi rezultati posle prvog nanošenja! (RECEPT)
Danas se u preradi hrane fabrike dodaju razne preparate i aditive, ne samo da bi poboljšali konzistenciju hrane, već i njeno čuvanje, pa i boju i izgled, pa je postalo teško razgraničiti koji od tih sastojaka je štetan a koji ne.
Osim toga, emulgatori su samo jedan od sastojaka koji se dodaje hrani i kozmetičkim preparatima, pa njihovo štetno dejstvo nije dokazano.
U narodu takođe postoji potpuno pogrešno uverenje da su emulgatori označeni oznakom E, pa treba izbegavati hranu pod tim slovom. To je velika zabluda, jer E slovo nije oznaka samo za emulgatore, već i za široki spektar aditiva, konzervanasa i veštačkih boja koje se hrani inače dodaju iz raznoraznih razloga.
Neki od njih su štetni, neki i ne, recimo na spisku E aditiva je i vitamin C.
