Krv u urinu (hematurija) jedan je od najvažnijih simptoma koji mogu ukazivati na rak mokraćne bešike. Ono što ovu pojavu čini posebno opasnom jeste činjenica da se ne javlja stalno, već povremeno. Kod nekih pacijenata krv se u mokraći pojavljuje tek jednom u nekoliko meseci, zbog čega se često zanemaruje.
Rak mokraćne bešike spada u agresivne maligne bolesti koje brzo napreduju i mogu davati metastaze. Lečenje je često dugotrajno i složeno. Prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju UKCS, ističe da rana dijagnoza presudno utiče na uspeh lečenja.
„Kao i kod svih malignih bolesti, rano otkrivanje značajno povećava šanse za uspešno lečenje. Krv u urinu mora da se shvati ozbiljno, jer predstavlja jasan signal da je neophodno posumnjati na rak mokraćne bešike. Ljudi često reaguju strahom i odlažu odlazak lekaru. Totalna hematurija, odnosno potpuno krvava mokraća, jedan je od sigurnih znakova ove bolesti. Karakteristično je i to da se takav urin ne pojavljuje svakodnevno, već povremeno – kod nekih osoba čak samo jednom u dva meseca.“
Izostanak bola i „maskirane“ infekcije
Još jedan izazov kod raka mokraćne bešike jeste što bolest u ranoj fazi često ne izaziva bol, pa pacijenti ne osećaju hitnost da potraže lekarsku pomoć.
Hronične urinarne infekcije mogu da zamaskiraju simptome karcinoma, dok opstrukcije i bol u urinarnom traktu mogu biti znak bolesti. Prof. dr Džamić upozorava:
„Izuzetno je važno ne zanemarivati simptome i insistirati na detaljnoj dijagnostici.“
Rak mokraćne bešike u Srbiji često se naziva „zaboravljenim karcinomom“, iako savremene terapije u svetu značajno produžavaju život i poboljšavaju kvalitet života. Očekuje se da će uskoro biti dostupne i domaćim pacijentima preko sistema zdravstvenog osiguranja.
Hemoterapija više nije dovoljna
U Srbiji godišnje oko 2.500 ljudi oboli od raka mokraćne bešike, a više od 1.000 pacijenata nažalost gubi bitku s ovom bolešću. Karcinom je tri puta češći kod muškaraca nego kod žena i posebno je izazovan kada se otkrije u metastatskoj fazi.
Dr Gorana Matovina Brko, internista-onkolog iz Instituta za onkologiju Vojvodine, objašnjava:
„Terapija održavanja nakon hemoterapije danas predstavlja standard u savremenoj onkologiji. Sama hemoterapija više nije dovoljna. Uvođenje imunoterapije u fazi održavanja značajno produžava preživljavanje, uz očuvanje kvaliteta života.“
Imunoterapija, nova nada
Iako su poslednjih godina u Srbiji postali dostupni brojni inovativni lekovi, imunoterapija za rak mokraćne bešike još uvek nije na pozitivnoj listi.
„Kliničke studije pokazale su da imunoterapija smanjuje rizik od smrti za oko 25 odsto i značajno odlaže progresiju bolesti. Oko 20 odsto pacijenata nema napredovanje bolesti ni dve godine nakon početka terapije, što je ranije bilo gotovo nezamislivo. Imunoterapija sve više dobija značaj i u ranim fazama bolesti, jer u kombinaciji sa hemoterapijom i drugim inovativnim lekovima povećava šanse za trajno izlečenje.“
Postoje i ohrabrujući pokazatelji da bi u budućnosti neki pacijenti mogli da izbegnu radikalno uklanjanje mokraćne bešike.
Lična priča: značaj rane dijagnostike
Maj se obeležava kao mesec borbe protiv raka mokraćne bešike. Udruženje pacijenata „Uro takt“ pokrenulo je kampanju „Za naše bolje sutra“ kako bi podiglo svest o ovoj bolesti. Statistika je poražavajuća – u Srbiji svakog dana sedam ljudi oboli od raka mokraćne bešike.
Jedan od njih je Vlastimir Međović (70) iz Beograda. Njegova borba počela je kada je primetio krv u mokraći i odmah se obratio lekaru. Dijagnoza je potvrđena, a lečenje sprovedeno u više faza: operacija, hemoterapija i imunoterapija u okviru kliničke studije.
Danas, uprkos izazovima, Vlastimir vodi aktivan život, redovno dolazi na terapije i ističe zadovoljstvo brigom i posvećenošću zdravstvenih radnika. Njegova priča pokazuje koliko je rana dijagnostika, istrajnost u lečenju i podrška okoline važna za očuvanje kvaliteta života čak i kod teških dijagnoza.
