Holandski naučnici su prvi otkrili čestice mikroplastike u ljudskoj krvi. U čak 80 odsto uzoraka krvi nalaze se čestice plastike. To je pokazala studija koja je urađena u Amsterdamu, a poreklo plastike u ljudskom organizmu je iz plastičnih flaša i ambalaže u kojoj se nalazi hrana.
Kako plastika u krvi utiče na zdravlje i kako da smanjimo koncentraciju, da li uopšte možemo, otkrila je u "Jutru" na Prvoj profesorka dr Svetlana Stanišić.
"Ova istraživanja su relativno nova, tek poslednjih par godina objavljuje se veliki broj istraživanja na ovu temu. Postoje dve stvari, jedna za koju smo i ranije znali, a to je da se iz plastike oslobađaju razne hemijske materije i one nisu samo posledica plastičnog materijala, nego i tih silnih aditiva. Industrija nalazi neke alternativne materije koje su vrlo često srodne ovima, pa ponovo utvrdimo da imaju loš uticaj na zdravlje. Ove materije koje se oslobađaju, uglavnom menjaju hormonski balans u telu i posebno su opasne za decu, jer imaju manju telesnu masu", rekla je doktorka i dodala:
"Ima još jedna stvar koja je posebno aktuelna, to je da mikroplastika, dakle sitne čestice plastike i nanoplastika, da se zapravo dobijaju raspadanjem plastike i životne sredine i dospeva do nas i akumulira se u telu. Ovo ne treba da bude iznenađujuće, jer je u nekim eksperimentima koji su rađeni na ljudima, utvrđeno da se mikroplastika nalazi u posteljici", objasnila je dr Stanišić.
Šta da izbegavamo?
"Tople stvari, tople tečnosti iz plastične ambalaže treba izbegavati. Povećana je temperatura tih materija. Osim toga, kada pijemo vodu iz plastične ambalaže, koja se smatra najbezbednijom, takođe unosimo čestice mikroplastike. Svaki put kad odvrnete zatvarač, zapravo dolazi do odlamanja. U svim uzorcima flaširane vode pronađene su čestice mikroplastike. Procenjuje se da deca dnevno pojedu oko 500 komadića mikroplastike, odrasli po 800", rekla je doktorka.
Dr Stanišić ističe da je još uvek teško proveriti da li u krvi imate plastiku.
"To su dosta složene analize, zato se objavljuju u naučnim istraživanjima. Nije lako utvrditi koliko ih imamo. Ono što se pokazalo, jeste da utiču na imunološki sistem, a sada se ispituje koliko mogu da utiču na stvaranje tromba. One se lepe za proteine u krvi, lepe se za eritrocite, tako da i to može biti problem", rekla je doktorka.
Holandski naučnici su prvi otkrili čestice mikroplastike u ljudskoj krvi. U čak 80 odsto uzoraka krvi nalaze se čestice plastike. To je pokazala studija koja je urađena u Amsterdamu, a poreklo plastike u ljudskom organizmu je iz plastičnih flaša i ambalaže u kojoj se nalazi hrana.
Kako plastika u krvi utiče na zdravlje i kako da smanjimo koncentraciju, da li uopšte možemo, otkrila je u "Jutru" na Prvoj profesorka dr Svetlana Stanišić.
Ne filtrirajte vodu
Doktorka je objasnila da pije vodu iz česme, jer se uverila da analiza filtrirane vode nije dala zadovoljavajuće rezultate.
"Trudim se da koristim staklenu flašu. Ono što možete da primetite, jeste i da je ukus drugačiji kada pijete iz staklene ambalaže. Najčešće koristim vodu sa česme. Mogu da objasnim svoj slučaj. Živimo u Beogradu, a u Beogradu je dosta dobra voda sa česme. Pokušala sam da koristim filtere, ali tu postoje dva problema. Jedan je da filtrirana voda nema dovoljno minerala, zbog čega se ne zadržava u organizmu i niste hidrirani. Nosila sam tu vodu na analizu, ona je poput destilovane, a destilovanu nije dobro piti. Trebaju vam minerali", rekla je doktorka i dodala:
"Drugi problem je da se akumuliraju bakterije. Nosila sam na analizu, a svaki put kad sam odnela, bilo je 6 do 10 puta više bakterija. One se u tim crevima razmnožavaju. Iako nisu patogene, nisam želela da pijem bakterije", istakla je ona.
