Peršun je najpopularniji začin na svetu, koji se može pronaći skoro u svakom supermarketu tokom cele godine (naravno, najbolji je iz vlastite bašte).
Ima delikatesni i osvežavajući ukus i lepo lišće žarko-zelene boje, zbog čega je nezamenjiv kao začin ili ukras za jelo.
Toliko smo navikli na peršun, da često i ne razmišljamo o tome, da ovo nije samo začin, nego i biljka, koja ima visoke nutritivne vrednosti i lekovita svojstva.
Grančica peršuna je više od ukrasa na vašem tanjiru.
Peršun sadrži dve grupe posebnih sastojaka, koji su vrlo bitni za naše zdravlje, to su prirodna eterična ulja i flavonidi. Osim toga, peršun je odličan izvor vitamina C, A i K.
Bogat izvor antioksidanata Flavonidi, koje sadrži peršun, posebno luteolin, deluju poput antioksidanata, vezujući se za slobodne radikale i na takav način sprečavajući njihovo štetno delovanje na organizam.
U istraživanjima se pokazalo, da ekstrakt peršuna povećava antioksidacioni kapacitet krvi.
Osim flavonida, peršun je odličan izvor vitamina C i A (posebno karetonoida i beta-karotena), koji imaju važnu ulogu u zaštiti našeg organizma od mnogih bolesti.
Vitamin C takođe ima izvanredna anti-upalna svojstva, zbog čega je odličan u lečenju svih vrsta artritisa. Osim toga, vitamin C je važan za rad našeg imuniteta.
Redovni unos ovog vitamina može da spreči česte prehlade, grip, upale grla i uha.
Beta-karoten je takođe važan antioksidant. Dijete, bogate beta-karotenom smanjuju rizik od pojave ateroskleroze, dijabetesa i raka creva.
Kao i vitamin C, beta-karoten povoljno utiče na astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. U našem telu beta-karoten se pretvara u vitamin A – nutrijent, koji igra važnu ulogu u radu našeg imuniteta.
Peršun za zdravlje srca
Peršun je dobar izvor folne kiseline. Folna kiselina je bitna za mnoge procese, koji se odvijaju u našem organizmu, ali najviše je poznata po ulozi, koju igra u zdravlju kardiovaskularnog sistema.
Folna kiselina pomaže da se homocistein pretvori u dobroćudan molekul. Homocustein je potencijalno opasan molekul, koji direktno može da ošteti krvne sudove.
Visoki nivo homocisteina povećava opasnost od moždanog i srčanog udara kod ljudi sa aterosklerozom ili bolesti srca.
Zbog toga se ljudima, koji pate od ovih bolesti, preporučuje hrana bogata folnom kiselinom. Zaštita od reumatoidnog artritisa
Hrana bogata vitaminom C, poput peršuna, pruža zaštitu od reumatodinog artritisa.
U istraživanju čiji rezultati su objavljeni u Annals of the Rheumatic Diseases, učestvovalo je preko 20000 osoba.
Svi učesnici su bili zdravi i nisu bolovali od artritisa. Jedan deo učesnika je držao dijetu bogatu vitaminom C, dok drugi deo – običnu dijetu.
Istraživanje je trajalo nekoliko godina i potvrdilo je, da kod ljudi, koji su konzumirali hranu bogatu vitaminom C, rizik od pojave artritisa je bio smanjen tri puta.
Korisni saveti:
Sveži peršun je bolji od suvog. Ako morate da kupite suv peršun, birajte onaj organskog uzgoja.
Birajte peršun sa lišćem tamno-zelene boje. Izbegavajte grane koje imaju žućkastu boju ili koje su uvenule – to je znak da su stare ili oštećene.
Sveži peršun možete da odložite u zamrzivač u plastičnoj kesici. Ako je peršun uvenuo, poprskajte ga sa malo vode, pre nego što ga stavite u zamrzivač.
Ako imate višak peršuna, možete lako da ga osušite tako da ga naseckate i ostavite na kuhinjskoj krpi. Kada se osuši, držite ga u dobro zatvorenoj staklenoj flašici na tamnom, hladnom i suvom mestu.Peršun može da se koristi u skoro svim jelima – supama, salatama, jelima od povrća i žitarica.
