Moja sagovornica je vrlo uspešna poslovna žena. Uz to, veoma je negovana i savršeno obučena, ali ovog puta ne pričamo ni o karijeri, ni od modi, već o povećanju i smanjenju usana. Ona je uradila i jedno i drugo, a njena priča bi trebalo da bude obavezno štivo za svaku devojku ili ženu, koja razmišlja da usta poveća trajnim materijalom, piše sajt Lepotaizdravlje.rs
Vizije kako bi trebalo da izgledaš nisu iste kad imaš dvadeset i tridest pet godina.
"Verujem da i sami znate da ne morate biti nesigurni da biste želeli da nešto popravite ili, bar, promenite, naročito kad ste tek proslavili dvadesti rođendan. Tada sam silikonom povećala usta, a već posle ubrizgavanja imala sam reakciju. Prvo se stvorio veliki otok, a zatim čvorići koji su kasnije bili vrlo ružni. U to vreme hijaluron, kao opcija, nije postojao. Pojavio se tek sedam-osam godina kasnije.
Iako mi se “nove usne” nikada nisu dopale, o hirurškom vađenju silikona nisam razmišljala. Smatrala sam da je to greška koju sam napravila i s kojom moram da se nosim, a generalno nisam bila nezadovoljna svojim izgledom.
Kad bih stavila ruž ili sjaj – bilo je podnošljivo, ali kad bih pogledala snimak nekog mog gostovanja na televiziji, shvatila bih da su usta najupečatljivija. Sigurna sam da ni jedan moj sagovornik ili gledalac nije mogao da pogled zaustavi na bilo čemu drugom osim na njima.
Viktorija Bekam ne može da se iskaje: To je bila moja najveća greška! (FOTO)
Granulom koji se pojavio na samoj sredini gornje usne bio je posebno ružan, jer se na njemu stalno pojavljivala krastica, kao da je uporno flisovao. To me je nateralo da potražim pomoć… Nameravala sam da uklonim samo njega, mada su – kako sam ih tada zvala – kuglice postojale i s leve i desne strane. Za doktora Dragana Milivojevića sam čula od poznanica, koje su imale iskustvo slično mom.
U trenutku kad sam se odlučila za operaciju, imala sam u vidu da je veoma nekomforna. Budući da se radi u lokalnoj anesteziji, sve vreme sam znala šta mi se dešava, pa nije ni čudo što sam svih šezdesetak minuta – koliko je zahvat trajao – imala utisak da ću se onesvestiti. Ne može da vam bude svejedno dok vam neko seče usnu, a tek kad vidite da vadi neku materiju, sličnu glisti… To nije bio samo silikon, već silikon obložen mojim tkivom.
Naredne dve nedelje sam, bukvalno, jela na slamčicu, a kad bih se pogledala u ogledalo – videla bih desetak šavova. Izgledalo je kao da su mi pčelice sletele na usnu.
U tom periodu nisam mogla da normalno funkcionišem, jer nisam predstavljala baš lep prizor, a da ne govorim što je bilo bolno.
Prvih desetak dana boleo me je, čak, i kontakt sa slamčicom. Kad sve to nekako prođe, ne dočekaju vas vaša nekadašnja usta, već – deformisana. Budući da je izvađen deo mog tkiva, bila su jako mala, ali – da bi se korigovala, trebalo je sačekati bar dve nedelje. Tada je doktor, da bi se dobio dobar oblik, na neka mesta dodao hijaluron. Sada sam sasvim zadovoljna izgledom svojih usana, ali imajte u vidu da ona nikada ne mogu izgledati isto kao pre hirurške intervencije i stavljanja silikona."
Piše: Brankica Treskavica
