Više od vrednog ukrasa

Tajne lekovite moći srebra

Čarobne moći srebra u lečenju i prevenciji bolesti poznate su još od vremena Egipćana
Medicina 21.08.2013. - 13:33h Autor: haber.ba
Foto: Shutterstcok

Srebro nosimo kako bi ulepšali svoje odevne kombinacije, često bez znanja da su njegova lekovita svojstva velika, kao i da naučnici svakodnevno rade na utvrđivanju svih dobrobiti primene ovog plemenitog metala u medicini.

 

Mišljenja o upotrebi srebra su podeljena. S jedne strane su tu zagovornici alternativnih vrsta lečenja koji na brojnim svedočenjima izlečenih ukazuju na vrednost tog, za sada pomoćnog, leka. Oni veruju da je najveća prepreka korišćenju srebra kao leka sama farmaceutska industrija, koja bi zbog njegove moći najviše izgubila u finansijskom smislu. S druge strane tu su naučnici koji vredno rade na istraživanjima, ali sve informacije ostaju u domenu teorije pa je teško odlučiti se ko je u pravu. Uzeti neki lek na sopstvenu odgovornost ipak je velik rizik.

 

Egipatski lekari upotrebljavali su za obradu rana srebrne skalpele, a prema nekim zapisima vojnici Aleksandra Makedonskog koji su pili iz bakarnih čaša često su se razboljevali za razliku od oficira koji su pili iz srebrnih. Srebrne posude iz istog razloga su se upotrebljavale za čuvanje vode, a pre izuma frižidera srebrni novčić se ubacivao u bocu s mlekom kako bi se sprečilo kvarenje.

 

Srebrno posuđe i pribor bili su cenjeniji od zlatnog, a kovanje i obrada tog metala postali su prava umetnost. Vekovima kasnije dobrostojeća kuća nije se mogla zamisliti bez posude, svećnjaka ili pribora za jelo izrađenog od tog plemenitog metala.

 

U XVIII veku lekari su otkrili da srebro mogu da melju u fini prah i upotrebljavali su ga za lečenje sifilisa, a srebrni nitrat koristio se kao dezinfekcijsko sredstvo. Zbog pojave agririje ili sive kože tretmani su postali nepopularni. Šira upotreba srebra u medicini  počela je u XIX veku kada je nekolicina lekara počela da leči maligne bolesti kože, suzbija infekcije i ubrzava zalečenje rana koristeći srebrni nitrat. Neki lekari sipali malo te supstance u oči novorođenčadi za prevenciju slepila kao posledice bakterijske infekcije nakon porođaja. Vremenom se pokazalo da srebrni nitrat lako ostaje na koži jer ga se organizam teže rešava, što mu je donelo lošu reputaciju.

 

Naučnik Džordž Bredig 1880. godine je razvio postupak dobijanja koloidnog srebra, vrlo sitnih čestica  u obliku pozitivnih jona,  koje nije izazivalo agririju i bilo je znatno efikasnije od praha srebra ili srebrnog nitrata. Nedostaci su ipak i tu bili prisutni, proces je bio spor a postupak opasan, pa je srebrni nitrat i dalje bio u upotrebi samo kao poslednje sredstvo u lečenju. Na prelazu u XX vek dr Vilijam Halstead, jedan od očeva moderne hirurgije, je pri povijanju rana koristio srebrni zavoj.

 

Pojava antibiotika uz podršku farmaceutskih kompanija je bacila u zapećak antibakterijske vrednosti srebra preuzevši primat u tretiranju svih vrsta infekcija iako je srebro delotvorno uništavalo razne vrste bakterija, virusa i gljivica.

 

Nauka još nije digla ruke od srebra pa se i dalje proučava njegovo antibakterijsko delovanje i pronalaze načini njegove primene. Istražuju se medicinske prednosti tzv. nanosrebra i njegova korist u borbi protiv ešerihije koli, čira na želucu pa čak i malignih bolesti.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...