Kada govorimo o ozbiljnim bolestima, pretpostavljamo da će se najraniji znakovi manifestovati na telu. Naravno, nikada ne treba zanemarivati fizičke simptome, ali jednako važno je da obratite pažnju na promene u psihičkom stanju.
Iako neka osećanja, poput nervoze ili razdražljivosti možemo da pripišemo lošem danu na poslu ili svađi sa supružnikom ili prijateljem, promene raspoloženja zapravo mogu biti prvi znakovi da se u telu razvijaju ozbiljna oboljenja.
Obratite pažnju na sledeće:
1. Očajanje: Srčana bolest
Osećaj kao da sve propada može biti znak srčane bolesti ili srčanog udara. Doktor Lorens Gerlis objašnjava kako ovaj simptom nastaje usled nedostatka kiseonika u mozgu. Žene moraju da budu posebno pažljive jer su sklonije ovom osećanju kada se razvija srčana bolest ili su u riziku da dožive srčani udar.
2. Depresija: Parkinsonova bolest
Šteta koju dopamin nanosi izazivajući promene raspoloženja kod obolelih od Parkinsonove bolesti takođe uzrokuje depresiju, objašnjava Gerlis. Depresija se može javiti u bilo kom stadijumu bolesti, čak i pre dijagnoze. Mnogi je iskuse godinama pre nego što se pokažu motorički problemi koji su inače povezani sa ovom degenerativnom bolešću.
3. Promene raspoloženja: Parkinsonova bolest
Ovo je još jedan znak Parkinsonove bolesti. Do ovoga dolazi zbog nedostatka dopamina, neurotransmitera zahvaljujući kojem smo dobro taspoloženi. Kada moždane ćelije koje proizvode dopamin umru, efekat se vidi i na raspoloženju i na pokretima pacijenta. U slučaju Parkinsonove bolesti, promene raspoloženja su simptom, a ne reakcija na dijagnozu.
4. Anksioznost: Menopauza
Dr Džordana Kvin sa Univerziteta u Koloradu kaže da kada žene u srednjim godinama počnu da osećaju anksioznost, to verovatno znači da se bliži menopauza, čak iako još uvek imaju regularne cikluse. Ta anksioznost je uzrokovana promenama u nivoima hormona, naročito estrogena i progesterona.
5. Dezorijentacija: Plućna bolest
Osobe sa hroničnim plućnim bolestima imaju povećan rizik od konfuzije i dezorijentacije, kaže pulmolog Raheb Asali. Na primer, kada osoba koja ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća dobije zapaljenje pluća, dolazi do smanjenja kiseonika u krvi, što izaziva konfuziju. 6. Apatija: Alchajmerova bolest
Apatija ili gubitak motivacije najčešća je promena u ponašanju kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Ovaj simptom dolazi ruku pod ruku sa kognizivnim simptomima i izazvan je istim neurološkim problemima.
7. Razdražljivost: Hantingtonova bolest
Ako je verovari strudiji objavljenoj 2012. godine u stručnom magazinu Psychiatry Research, razdražljivost je uobičajen simptom Hantingtonove bolesti. Ovo degenrativno oboljenje izaziva pogoršanje i odumiranje ćelija u određenim regijama mozga. Jedna moždana regija - kaudatsko jezgro - posebno je pogođena i to je uzrok zašto pacijent gubi kontrolu nad emocijama.
8. Razdražljivost: Dijabetes
Ovo je ujedno i jedan od simptoma dijabetesa. Endoktinolog dr Anis Rehman kaže da do razdražljivosti dolazi usled promena u nivou šećera koje iozaziva dijabetes.
9. Ekstremna sreća ili tuga: Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj se manifestuje kroz ekstremne promene raspoloženja. Psihijatar EMin Garibijan objašnjava da ovi pacijenti imaju disbalans u nekoliko neurotransmitera zbog kojih im raspoloženje drastično varira.
10. Kratak fitilj: Hipotiroidizam
Nedovoljno aktivna štitna žlezda može odjednom da izazove nedostatak strpljenja, izazivajući razdražljivost i pucanje.
11. Nervoza: Hipertiroidizam
Hormoni štitne žlezde T3 i T4 stimulišu nervni sistem. Ako štitna žlezda luči previše ovih hormona, nervni sistem postaje preopterećen. Zato se mnogi ljudi sa hipertiroidizmom osećčaju nervozno, anksiozno, a ponekad imaju i problem sa koncentracijom.
12. Euforija: Multipla skleroza
Iako su puno češći simptomi poput tuge, straha, anksioznosti i depresije, može doći i do osećaja euforije. Do ove emocije dolazi usled kognitivnih problema koje bolest izaziva, a pacijenti postaju neverovatno srećni i potpuno zaboravljaju na probleme.
