Dugovečnost je tema koja zanima ljude širom sveta. Da li nasleđujemo koliko ćemo dugo živeti više od majke ili od oca? Prema istraživanjima, genetika igra značajnu ulogu, ali način života, ishrana i čak „pozitivni stres“ imaju presudni uticaj na to koliko ćemo dugo i zdravo živeti.
Genetika majke igra ključnu ulogu
Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, objašnjava:
“Od majke dobijamo mitohondrije – organele koje obezbeđuju energiju u telu. One igraju ključnu ulogu u tome koliko dugo i zdravo živimo.”
Mitohondrije su ćelijske „energetske centrale“ i prenose se isključivo sa majke na dete, dok spermatozoid doprinosi samo genetskom materijalu u jezgru ćelije. Na taj način, neka istraživanja sugerišu da genetika majke može imati veći uticaj na brzinu starenja i ukupnu dugovečnost.
Genetika i starenje
Dr Stanišić ističe da geni zaista utiču na brzinu starenja, što je vidljivo kod određenih sindroma, poput progerije, gde ljudi stare znatno brže, a životni vek im je drastično skraćen.
Međutim, ona napominje da genetika nije jedini faktor koji određuje životni vek. Pored gena, veliki uticaj imaju:
- Ishrana i nutritivni balans
- Kvalitet sna i odmora
- Stil života
- Stres i upravljanje njime
Drugim rečima, iako nas genetika „predodređuje“, životne navike mogu značajno produžiti ili skratiti očekivani životni vek.
Hrana i njen uticaj na dugovečnost
Nedavna istraživanja su humoristično predstavila da „samo jedan gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a gazirana pića za deset minuta“. Dr Stanišić pojašnjava:
“Ovo istraživanje je napravljeno da bude prijemčivo i razumljivo široj publici. Metodološki postoje nedostaci – životni vek zavisi i od genetike i od drugih faktora.”
Ipak, ona naglašava da hrana i zdrav način života imaju realan uticaj: male porcije, umerenost i izbor neprerađenih namirnica donose više koristi nego ekstremni dijetetski režimi ili preterano fokusiranje na pojedinačne namirnice.
Pozitivni stresovi koji produžuju život
Osim genetike i ishrane, određeni „pozitivni stresovi“ mogu pomoći u produženju života:
- Termalni stres – odlazak u saunu ili kupanje ledenom vodom podstiče lučenje heat shock proteina, koji pomažu obnavljanju ćelija.
- Povremeni post – intermitentni post poboljšava odbrambene sposobnosti organizma i može produžiti životni vek.
Dr Stanišić objašnjava da su kratkotrajni stresovi prirodan način jačanja organizma, dok je hronični stres štetan i skraćuje život.
Namirnice koje pozitivno utiču na dugovečnost
Stručnjakinja ističe da određene namirnice i začini mogu doprineti zdravijem i dugovečnijem životu:
Začini: kurkuma i šafran (bogati antioksidantima)
Voće i povrće: prirodni izvori antioksidanata
Crno vino: resveratrol
Maslinovo ulje: idealno za salate
Orašasti plodovi i masna riba: orasi, lešnici, bademi i losos – bogati omega-3 i vitaminom E
Dr Stanišić upozorava da preterivanje može biti štetno. Na primer, tanini u bobičastom voću su korisni u umerenim količinama, ali u visokim koncentracijama mogu biti štetni.
Umerenost je ključ dugovečnosti
Jedan od najvažnijih saveta stručnjakinje je fokus na umeren unos hrane i neprerađene namirnice:
- Manji unos kalorija i povremeni post produžavaju život.
- Intermitentni post – bar 12 sati dnevno bez hrane – može značajno poboljšati zdravlje.
- Orašasti plodovi i masna riba doprinose unosu zdravih masti i vitamina E.
- Cilj je pronaći ravnotežu: čak i korisne materije mogu biti štetne u prevelikim količinama.
Dugovečnost nije samo pitanje genetike. Iako geni, posebno oni koje nasleđujemo od majke, igraju značajnu ulogu, stvarni životni vek zavisi od kombinacije zdravog stila života, pravilne ishrane, umerenosti i povremenih izazova koji jačaju organizam.
