Sušenje veša zimi u zatvorenom prostoru podiže nivo vlage do 30 odsto. To nikako nije dobro za zdravlje ukućana koji udišu tu vlagu i hemikalije od deterdženta i omekšivača (jer i on u malim količinama tada isparava iz veša). A prema nekim istraživanjima, u vazduhu se mogu naći čak i kancerogene hemikalije. Uz to, kod nekih ljudi vlaga u vazduhu uzrokuje glavobolje i probleme s disanjem, što je naročito opasno za astmatičare.
Vlažno okruženje podstiče rast buđi, koja može otpustiti svoje spore, a one uzrokuju alergijske reakcije kod nekih ljudi. U normalnim situacijama oni će kijati ili kašljucati ako ih udahnu jer se tako imunitet bori s njima. Ali ako niste preterano osetljivi, moguće je da nećete imati nikakvu reakciju.
Astmatičari koji su osetljivi na vlagu u vazduhu mogu najviše da pate u ovim situacijama jer to pogoršava njihove simptome.
Ako se veš suši na radijatoru, to će, pored zdravlja ukućana, ometati i protok toplote po domu, tj. smanjiće se jačina grejanja. Takođe, i sama vlaga koja isparava vazduh čini hladnijim pa iako je termostat na istoj temperaturi, u stanu će biti hladnije nego inače.
Osetljiva odeća koja se mokra stavlja na radijatore može se oštetiti jer toplota prouzrokuje pucanje elastičnih vlakana u njoj.
Sušilica za veš je odličan izbor ako postoje prostorne mogućnosti za to. A kada je napolju suvo, oprani veš stavite napolje na štrik. Zimi je sušenje sporije nego leti, ali se veš ipak lepo osuši, čak i ako je napolju minus (najpre se zaledi, pa postepeno postane suv). Samo pazite! Zaleđeni veš ne savijajte jer se može oštetiti.
