Umetnica Svetlana Kazina iz Rusije već četvrt veka živi u maloj kući u prirodi, daleko od gradske gužve. Iako nema toplo kupatilo, a neretko ni struju, ni vodu, kaže da uživa u svakom danu, te se trudi da stalo uči nešto novo, smatra da nam upravo prelepi predeli mogu dati mnogo razloga za sreću.
Šta je uticalo na nju da život promeni iz korena?
Naime, napustila je posao u gradu kako bi sledila svoju ljubav prema prirodi. Ona i njeno dvoje dece preselili su se u drvenu kolibu u planinskom selu Uznezja u ruskoj oblasti Altajski kraj, blizu granice sa Kazakstanom.
Njihov novi dom sagrađen je pre gotovo sedam decenija, a bio je bez grejanja, toaleta i tekuće vode. Ali imao je ono što grad nije mogao da ponudi: mir i harmoniju.
Svetlanino glavno načelo je da bi život trebalo da bude srećan, jer će onda biti i zdrav.
- Bolesti ne dolaze zbog toga što nam je ekologija loša, voda prljava i koristimo puno plastike. Da li ćete se razboleti ne zavisi od toga da li živite u gradu ili na selu. Verujte mi, ljudsko telo je neverovatna mašina sposobna da se prilagodi bilo kojim uslovima i bilo kojoj hrani. Seljani ne mogu da podnesu hranu u prahu, flaširanu vodu i udišu gradski vazduh, tačno. Ali ne zato što je sve to prljavo i nezdravo, već zato što je drugačije. Zato što njihovo telo nije na to naviklo - objašnjava Svetlana i dodaje:
- Isto tako, ljudi odrasli u gradu ne prilagođavaju se tako lako seoskim uslovima - drugačijim vremenskim uslovima, domaćoj hrani, a on nadmorske visine i atmosferskog pritiska im uopšte nije dobro. Tu si gde si, i tamo gde si na to si i navikao.
Podvlači da zdrav život nije presudan za dugovečnost.
- Ako osoba živi u harmoniji sa prirodom, moli se ili meditira, jede isključivo prirodnu hranu, ne znači da će živeti sto godina i umreti zdrav. Znate li koliko sam prijatelja do sada sahranila, koji su vodili zdrav način života? Većina njih bili su atlete, doktori i ljudi koji su se trudili da rade na svom duhovnom razvoju. Nepušači, nisu pili alkohol, ali ipak su umirali od raka.
Slaže se sa stručnjacima da svaka bolest počinje u glavi.
- Možda nikad nećete shvatiti zašto bolesti dolaze, ali znajte i da ih nećete izbeći držeći dijetu, vežbajući do iznemoglosti i razmišljajući da li ste zgrešili na nekom od ovih polja. Problem je u tome što bolest ne počinje u telu, nego u glavi. Zato nauči da živiš srećno! Nauči šta ti od hrane odgovara, ne šta kažu da je zdravo, nego šta tvoje telo prihvata. Ono i te kako daje odgovor kad ga napunite određenom hranom. Batali posao koji čini da se jedeš iznutra svaki dan. Okani se društvenih mreža i življenja da bi na iste stavljao neke savršene fotografije koje nemaju veze s realnim životom, već ti samo stvaraju stres.
Svetalana neverovatno inspiriše ljude svojim načinom života, naglašava da je najvažnije imati hrabrost ispuniti svoje snove.
Radi ono što si oduvek želeo. Nauči da sviraš gitaru ili klavir, da pevaš, skijaš. Boji bojanku, slaži mozaike. Svako od nas je umetnik sa talentom. Nemoj da sanjaš o bicklu, kupi ga! Nemoj da nagomilavaš snove, jer oni polako trule u zabačenim uglovima mozga. Voliš samoću? Budi sam. Isključi sve što te nervira i jede ti energiju. Pronađi radost u svemu.
Koji je najvažniji smisao život?
Verovatno ste pomislili da sledi neki vrlo komplikovan odgovor, a zapravo se sastoji od tri reči - to ne postoji! Svako za sebe ima cilj koji ga vuče da ide dalje.
- Sreća nije ni na selu ni u gradu, ni na planini ni na asfaltu. Sreća je u vašoj glavi. Živi onako kako ti želiš, ne poredi svoju sreću sa drugima. Niko neće razumeti tvoju sreću, baš kao što ti ne razumeš tuđu. I kada ne bi bilo baš tih poređenja sreće, religija, vrednosti, ne bi bilo ni problema, ni ratova, ni nevolja, ni nesreća - priča Svetlana i dodaje:
- Ako već ne možete da verujete da smisao života ne postoji, okrenimo se onda mudracima - oni svi kažu jedno - smisao života je pronaći sreću. Ja vam upravo to i govorim, samo to malo drugačije shvatam. Tragajte za srećom. Ako je za vas sreća zdrava ishrana, onda se hranite zdravo. Samo imajte u vidu da većina ljudi na kraju shvati da je celog života nešto tražila, radila, nekuda trčala, a najvažniju stvar koja im je bila pred nosom, nije primećivala. To su obično voljene osobe, sa kojima od silnog trčanja i besmisla nismo stigli da provedemo dovoljno vremena - zaključila je.
