Štitna žlezda (tireoidna žlezda ili štitasta žlezda) je endokrina žlezda oblika leptira koja se nalazi u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice, duž prednjeg dela dušnika. Štitna žlezda luči nekoliko hormona koji se zajednički nazivaju hormoni štitne žlezde ili tireoidni hormoni.
Svaki od hormona štitne žlezde ima svoju specifičnu ulogu u organizmu. Hormoni štitne žlezde utiču na brojne procese u organizmu: metabolizam, rast, razvoj, rad srca, seksualnu funkciju kod oba pola, održavanje trudnoće, nivo glukoze u krvi, telesnu temperaturu i metabolizam kalcijuma.
NE PROPUSTITE
Hormoni štitne žlezde su:
- T4 (Tiroksin)
- T3 (Trijodtironin)
- Kalcitonin
Endokrinolog Snežana Polovina govorila je u RTS Ordinaciji na temu štitaste žlezde i otkrila koji simptomi se javljaju kod poremećaja rada i kako reagovati kada ih prepoznamo.
- Jvalja se i osećaj umora, javlja se vrlo često zaboravnost i ti kognitivni poremećaji, usporeno razmišljanje. Zato što naš mozak zavisi od količine horomona štitaste žlezde, i ako njih nema dovoljno, on radi usporeno. Javlja se suvoća kože, zato što je smanjena prokrvljenost kroz kožu, zato što je, u stvari usporena cirkulacija. Sve se usporava, metabolizam se usporava, varenje se usporava, zadržava se veća količina tečnosti, nakuplja se masna masa tela. Znači, dolazi do jednog opšteg usporavanja na svim poljima u organizmu. Usporava se rad srca, dolazi do porasta donjeg krvnog pritiska, a do snižavanja gornjeg krvnog pritiska, pa razmak između njih bude manji. Nakupljaju se masti u krvi, raste holesterol, višestruko raste holesterol. - objasnila je doktorka Snežana i dodala:
- Ukoliko su ovi simptomi prisutni, uvek treba da se proveri štitasta žlezda.
Čvorići na štitastoj žlezdi
- Čvorovi mogu da budu čak mikroskopske veličine, da se ne mogu videti ni po ultrazvukom, a mogu biti veoma maligni. Postoji medularni karcinom štitaste žlezde koji ima milimetar do dva, a da već ima veliki maligni potencijal. Određuje se pomoću tumor markera. Određuje se nivo kalcidonina i on će pokazati da li neki od tih čvorića nosi maligni potencijal za tu vrstu tumora. Nekada se dešava da su veliki čvorovi preko 6 cm koji su se već pretvorili u ciste, ispunili tečnošću i oni uopšte nisu opasni. - objasnila je doktorka.
Koji su faktori rizika za pojavu raka štitne žlezde?
Faktori rizika za razvoj karcinoma štitne žlezde uključuju genetske mutacije, nizak nivo joda i izloženost zračenju. U štitnoj žlezdi se može razviti nekoliko benignih (nekanceroznih) izraslina kao što su povećanje štitne žlezde zvano struma, što može žlezdu učiniti većom nego obično ili razviti kvržice ili izbočine. Gušavost se ne širi na druge delove tela i obično nije opasna po život.
Još jedno benigno stanje su tiroidni čvorovi, koji se pojavljuju kao kvržice u štitnoj žlezdi. U oko 5 do 15 odsto slučajeva, čvorovi na štitnoj žlezdi mogu da se razviju u rak, ali većina ne. Neke izrasline u štitnoj žlezdi su maligne (kancerogene), što znači da mogu da prerastu u druga tkiva i prošire se na druge delove tela
