Zova ili bazga spada u popularnije biljke koje se kod nas koriste od starih vremena kako u ishrani, tako i u narodnoj medicini. Čine je stablo, tamno zeleni listovi, beli cvetovi koji zrenjem dobijaju malo tamniju (krem) boju i pretvaraju se u tamno ljubičaste bobice. Ima izuzetno lekovita svojstva i prijatan miris, pa je zbog toga jedna od omiljenih biljaka za pripremu soka i čaja.
Šta od korisnih materija sadrži zova
Zova sadrži veliku količinu flavonoida, koji imaju antioksidativna svojstva i mogu da pomognu u sprečavanju oštećenja ćelija u našem telu (oksidativni stres). Po količini ovih supstanci, zova je zdravija i korisnija čak i od borovnica, brusnica, godži bobica, i kupina.
Uz to, ova biljka sadrži aminokiseline, vitamine A i B i značajnu količinu vitamina C, antocijanine, tanin, karotenoide, organske pigmente, glikozid i rutin. Antocijani, kao i flavonoidi su snažni antioksidansi. Prema nekim istraživanjima, antocijanini koji se nalaze u zovi imaju moćniju antioksidativnu sposobnost od vitamina C i vitamina E.
Zova ima jako laksativno i diuretičko dejstvo. Međutim, ako je koristimo kao laksativ ili kao diuretik, ne treba uporedo uzimati bilo kakvu terapiju za ove probleme, jer može da dođe do neželjenih efekata ili dehidracije.
Zova je odlična ako imamo prehladu ili grip
Kao narodni lek zova se upotrebljava za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija krajnika i suzbijanje kašlja. Takođe, studije su pokazale da je korisna i za poboljšanje zdravlja srca, vida i snižavanje holesterola. Postoje zapisi da je sok od zove u vreme velike epidemije gripa u Panami 1995. godine bio korišćen i efikasan, kao i da su osobe zaražene gripom brže se oporavljale i imale blaže simptome ako su pile ovaj sok.
Dejstvo zove u slučaju simptoma prehlade i gripa je u tome što smanjuje efekte upale i tera nas na preznojavanje. Jedna studija kaže da korišćenje standardizovanog ekstrakta zove može da skrati trajanje gripa barem za tri dana. Druga preliminarna studija pokazala je da pastila sa ekstraktom zove pomaže u smanjenju simptoma gripa ako se uzme u roku od 24 sata od početka simptoma. Predmet jedne studije bilo je pitanje da li bi zova mogla da ubije virus H1N1 (svinjski grip) u laboratorijskim uslovima, ali nema dokaza o tome da li bi bila efikasna protiv H1N1 u ljudskom telu. Od davnina je korišćena i kao pomoć u lečenju bronhitisa i šarlaha.
Kod kojih još stanja zova pomaže (regulacija holesterola, prevencija ateroskleroze…)
Naučnici su se u jednoj studiji bavili upotrebom suplementa zove za lečenje bakterijskog sinusitisa u kombinaciji sa antibiotikom i probiotikom. Ljudi koji su koristili i dodatak zove, prošli su bolje u poređenju sa onima koji ih nisu uzimali. Austrijski istraživači su otkrili da ekstrakt zove smanjuje oksidaciju lipoproteina niske gustoće (LDL) holesterola. Poznato je da oksidacija LDL holesterola dovodi do stvaranja naslaga (plakova) na krvnim sudovima, što dovodi do nastanka ateroskleroze. Zbog toga je zova korisno prirodno sredstvo za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti.
Rezultatima istraživanja u izraelskoj Hasassah Oncology Lab utvrđeno je da zova pozitivno utiče na rad imunološkog sistema. U toj zemlji se preporučuje kao dodatno pomoćno sredstvo kod lečenja za karcinom i AIDS. Potvrđeno je i da zova ima širok dijapazon korisnih dejstava, od pomoći kod prehlade i gripa, do smanjenja simptoma astme i bolje kontrole dijabetesa.
Kako se pravilno koristi zova i kada su bobice opasne
Čaj od listova i cvetova zove se preporučuje za čisćenje krvi, izbacivanje viška tečnosti, bolju kontrolu simptoma reumae, dijabetesa i tuberkuloze. Budući da utiče na znojenje i mokrenje, zova je pogodna i za detoks kompletnog organizma. Zrele bobice zove su takođe zdrave jer su bogat izvor vitamina B, koji jača naš nervni sistem. Međutim, moramo biti oprezni. Preporučljivo je spremiti sok, kompot ili džem. Sok od zovinih bobica je efikasan kod neuralgije živca trigeminusa, problema sa snom i stomačnih grčeva.
Nezrele ili sveže bobice zove nikada ne treba koristiti jer mogu da imaju kancerogene uticaje.
Ko ne bi trebalo da konzumira zovu
Ako se koristi u normalnim količinama i ne previše često, zova nema štetnih uticaja. Dovoljno je slatka, tako da u umerenim količinama mogu da je koriste i osobe sa dijabetesom. Oni koji su zdravi ne moraju da dodaju šećer.
Ukoliko pijete neku terapiju sa diureticima, obratite pažnju jer uzimanje zove sa diuretikom može da pojača dejstvo leka i dovede do dehidracije. Zova utiče na dobru regulaciju šećera u krvi, pa bi trebalo biti oprezan i ako uzimate i lekove za dijabetes, zbog rizika od hipoglikemije. Ni osobe koje su na hemoterapiji ne bi trebalo da je konzumiraju bez konsultacije. Zova je dobar laksativ, a ako ste astmatičar, može da umanji dejstvo teofilina.
Zova utiče dobro na stanje imuniteta, pa može da „ometa“ i dejstvo lekova poput kortikosteroida i drugih koji se koriste za lečenje autoimunih bolesti. Transplantirane osobe takođe bi trebalo da je izbegavaju, posebno u velikim količinama. Isto važi i za trudnice i dojilje. Ako imate reumatoidni artritis ili lupus, obavezno pre konzumiranja porazgovarajte sa lekarom o količinama.
