Puca se, naravno, u vazduh, a ako ni to ne uspe da uplaši najvećeg kopnenog mesojeda - na scenu stupa "medveđa patrola".
Nema puteva koji vode do malog kanadskog grada Čerčila, koji se nalazi u provinciji Manitoba.
Ali to ne sprečava hiljade turista da ga vozom ili avionom posećuju svake jeseni.
To je zato što u ovoj oblasti, u blizini obala zaliva Hadson, možete videti najvećeg kopnenog mesoždera na svetu: polarnog medveda.
Ovi medvedi veći deo godine provode na ledu zaliva Hadson, loveći foke. Ali kada se na leto led otopi, oni odlaze na obalu na nekoliko meseci.
Ponekad medvedi lutaju i u blizini grada.
"Tokom sezone medveda, (lokalni stanovnici) kažu da je to uobičajeno", rekao je fotograf Karlos Osorio, koji je posetio Čerčil. "I ja sam odmah postavio to pitanje: 'Hej, koliko su medvedi česti u gradu?' Pitao sam taksistu koji me je vozio od aerodroma do hotela, a on je odgovorio: 'O, baš je sinoć u gradu bio medved'."
Kada ste u Čerčilu uvek postoji mogućnost da sretnete polarnog medveda.
Ali grad je ipak morao da preduzme neke korake kako bi zaštitio stanovništvo.
Postoji "medveđa patrola" koja nadgleda područje kao i dežurna linija koja radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji koju ljudi mogu da pozovu i prijave da su videli medveda: 675-BEAR. Grad je takođe počeo da testira novi radarski sistem, "beardar", koji upozorava da se medved približava.
Napadi su retki. Poslednji je bio 2013. godine, prema novinskoj agenciji Rojters, a fatalnog napada nije bilo od ranih 1980-ih.
U Čerčilu živi oko 900 ljudi, i svi su svesni opasnosti u svakom trenutku. U gradu postoji običaj da se vrata automobila ostave otključana, u slučaju da nekom zatreba zaštita od medveda.
"Samo morate biti oprezni", rekao je Osorio. "Nigde ne možete da budete sami. Morate da imate vozilo ili nešto čime možete da uplašite medveda. Neki ljudi nose puške i pucaju u vazduh. Ali ako nemate dozvolu za oružje, onda biste mogli samo da ispalite 'bear bangers'. To je nešto kao, jako glasan, pištolji sa malom raketom na sebi."
Zastrašivanje je prva taktika koju medveđa patrola koristi kada vidi da se medved približava gradu. Ako to ne uspe, koriste gumene metke ili pištolj za pejntbol.
Ako medved i dalje bude uporan, pokušaće da ga uhvate pomoću živog mamca ili će ga upucati pištoljem za omamljivanje. Onda ga vode u "zatvor za medvede", ili u objekat za zadržavanje.
Tamo, unutar starog hangara za avione, medveda pregleda veterinar i stavi mu odašiljač, a onda ga puštaju nazad u divljinu.
Sezona medveda dostiže vrhunac u oktobru i novembru, neposredno pre nego što se zaliv Hadson ponovo zamrzne. Tada medvedi počinju da migriraju na sever, pa se okupljaju blizu obale. To je vreme kada turisti imaju najbolje šanse da ih vide.
Ali poslednjih decenija sezona medveda traje sve duže zbog klimatskih promena. Led se brže topi, a kasnije smrzava, pa medvedi ostaju na kopnu nedeljama duže nego ranije.
Osorio je primetio da "svi objekti i suvenirnice, počinju da se zatvaraju u novembru jer je tehnički sezona medveda gotova. Ali pošto se Hadson nije smrznuo, medvedi su još uvek tu."
To podrazumeva kraću sezonu lova — što povećava šanse da medvedi potroše svoje zalihe masti mnogo ranije - pre nego što se Hadson opet zamrzne.
Osorio je uživao u putovanju u Čerčil uprkos mećavama i niskim temperaturama koje su padale na minus 20 stepeni Celzijusa.
"U Čerčilu ima još mnogo toga pored polarnih medveda", rekao je on. "Ljudi su super ljubazni. Ali tu su i beluga kitovi koji se okupljaju u zalivu. To je jedno od najboljih mesta za posmatranje ptica, ali i polarne svetlosti."
