Devojka Novaka Đokovića, Jelena Ristić, seća se skromnih početaka i svog života u Beogradu, studiranja i njihove veze s početka zabavljanja.
- Svašta sam radila u mladosti. Ništa mi nije bilo teško. Radila sam čak i u kladionici. Tamo mi je najteže bilo da se nosim sa duvanskim dimom. Radila sam za šankom i davali su mi bakšiš kada bi njihov tim pobedio. To je bilo interesantno - navodi Jelena.
Jelena priča i da je uvek imala Novakovu podršku, da je on čak dolazio na njene ispite i sedeo u poslednjoj klupi, ulivajući joj hrabrost.
- Kako smo se Novak i ja viđali, to je bila naučna fantastika. Ja sam bila studentkinja koja je finansijski jedva otišla u inostranstvo, a on je bio teniser koji isto tako nije imao para da finansira skup put. Avioni su za nas bili svemirske letelice, mi to nismo mogli da dostignemo. Dovijali smo se kako bismo se viđali, kako bi naša veza uspela - seća se Jelena.
Njeno odrastanje u Beogradu, nije se razlikovalo od odrastanja bilo koje devojke tih godina. U vreme sankcija Jelena je doživela i da ostane bez patika.
- Bosa sam se vratila kući. Moja tadašnja simpatija me je na krkačama nosila, da se ne isprljam. To je bilo na Dorćolu, gde sam na bazenu ‘25. maj’ provodila letnji raspust. Nikada nisam razumela zbog čega su to radili. Ne znam da li su želeli da pokažu neku vrstu nadmoći, ili su im patike stvarno bile potrebne - kaže Jelena.
A kako su se Novak i Jelena odlučili na zajednički život pogledajte OVDE.
