Pevačica Silvana Armenulić poginula je 10. oktobra 1976.godine u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd - Niš, kod mesta Kolari, vraćajući se sa koncerta iz Aleksandrovca. Sa njom su tada nastradali i njena sestra Mirjana Barjaktarević i violinista Rade Jašarević.
"Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti", pričala je u jednom intervju-u 1972. godine. U leto 1976, Silvana je sa sestrom Mirjanom, koja je takođe postala pevačica, gostovala u Bugarskoj. Videla je to kao idealnu priliku da se sretne sa tada najpoznatijom živom proročicom na svetu, slepom Vangom, jer je godinama imala želju da sazna svoju sudbinu. Zamolila je organizatore turneje da joj obezbede susret sa inače gotovo nedostupnom proročicom. Uspeli su nekako da je provedu kroz masu naroda koja je čekala ispred Vangine kuće i kordon policije koja je tu održavala red. Kad su se našle nasamo, Vanga nije okretala glavu prema Silvani. Posle duge i neprijatne pauze, samo je rekla: "Ništa, ništa ne treba ni da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi za tri meseca. Čekaj! U stvari, nećeš moći da dođeš. Idi, idi, ako možeš dođi".
Silvana je iz Vangine kuće izašla suznih očiju. Nikad se nije vratila. Anton Pavlovič Čehov je napisao: "Ako u prvom činu predstave vidimo pušku okačenu o klin u sobi, ta puška u poslednjem činu mora nekog da ubije". Na Silvaninom zidu nije bilo oružja, ali je obožavala jake i brze automobile. Agresivna vožnja bila je njena pasija. Ipak, pokazaće se da bi te kobne oktobarske noći 1976. godine bilo bolje da je ona bila za volanom.
Baba Vanga ostavila spisak narodnih lekova: Prirodni recepti koji leče bolesti od A do Š! (RECEPTI)
Rođena je 1939. godine u Doboju kao Zilha Barjaktarević, a umetničko ime Silvana dobila je po italijanskoj glumici Silvani Mangano.
Njene pesme još žive tri i po decenije posle tragičnog događaja. Slavnu pevačicu, koja je ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici, publika će pamtiti po pesmama "Cigane, sviraj, sviraj", "Rane moje", "Srce gori, jer te voli", "Sama sam", ali pre svega po čuvenom hitu "Šta će mi život". Silvana je dugo tragala za pesmom koja će iz korena promeniti njen estradni put i lansirati je među najveće zvezde jugoslovenske folk muzike.
Pored raskošnog glasa, Silvanu su odlikovali lepota, harizma i neodoljiv šarm, a svojom interpretacijom i stilom oblačenja otvorila je novu stranicu u jugoslovenskoj narodnoj muzici.
Nekoliko meseci kasnije, u jesen 1961. godine, Radmilo je zaprosio Silvanu. Venčali su se 26. oktobra, bez znanja roditelja. Posle sklapanja braka u Opštini, otišli su u kafanu, da bi posle toga Radmilo odveo suprugu u roditeljski stan. Do tada ju je krio, jer je kao jedinac iz bolje beogradske kuće strahovao da roditelji neće prihvatiti kafansku pevačicu za snahu.
Međutim, oni su mu samo zamerili što je sve to krio od njih, što je ranije nije predstavio i pozvao ih na svadbu.
Spolja gledano, te prve godine braka izgledale su kao bajka i 1964. godine dobili su ćerku kojoj su dali ime Gordana, po Radmilovoj majci. Takođe, Silvani je bilo izuzetno važno to što njen suprug nije tražio da ona prestane sa kafanskim pevanjem. Međutim, ne postoji savršena idila. Radmilo je ubrzo dobio ponudu da igra u Zapadnoj Nemačkoj kao profesionalni teniser, a godinu dana kasnije u Doboju je preminuo Silvanin otac. Stari Mehmed, ljubitelj pesme i muzike, umro je na samom pragu velike i blistave karijere svoje ćerke.
Ova tragična smrt izazvala je ogromnu pažnju javnosti.
"Nikad nisam čitala izveštaj sa obdukcije. Čitala su ga moja braća koja su mi rekla da ja to ne uradim. Mirjana je bila u šestom mesecu trudnoće kad je poginula", izjavila je kasnije Silvanina i Mirjanina sestra Dina.
Večna ljubav iz Jugoslavije kojoj smo se divili: Ono što su oni imali, malo ko će doživeti! (VIDEO)
"Uvek mi je teško kada moram da pričam o njenoj pogibiji. Prihvatio sam ono što je pisalo u policijskom izveštaju, a posle su mi rekli da je možda i ona bila za volanom. Sve te priče koje se vezuju za njenu smrt smatram kafanskim. Na svaku godišnjicu Silvanine smrti idem na njen grob, a nekad odem i bez nekog formalnog povoda. I naša ćerka Gordana uvek sama posećuje majčin grob, ne voli da ide kada je gužva. Nerado o tome govori, što je razumljivo, jer je imala samo 12 godina kada je Silvana poginula. Postavio sam na grobu dva bela goluba od mermera. Pamtim je kao osobu koja je bezgranično bila hrabra. Ničega se nije bojala. Volela je brz život i uzbuđivale su je opasnosti. Jednom je u Nemačkoj zalupila vrata stana, a ključ je ostao s unutrašnje strane. Izašla je na sims širok oko 40 centimetara po kome je, na visini od dvadeset metara, obišla kuću i kroz prozor na kupatilu ušla u stan. A kao supruga i drug bila je nežna, pažljiva i blagodarna, rekao je Radmilo Armenulić.
Zamršena životna priča Silvane Armenulić: Žena u čijem je oku stalno bila tuga!
