Da je živ, Majkl Džekson bi 29. avgusta napunio 60 godina. Ali muzičar koji je na vrhuncu karijere bio kralj popa i najveća svetska zvezda s više od 750 miliona prodatih albuma i 13 osvojenih Gremija, a u isto vreme bio i čudak izobličen od plastičnih operacija, bizarni usamljenik okružen ljudima kojima nije smeo da veruje, a možda i pervert sa sklonostima za koje je teško odrediti da li su posledica detinjaste naivnosti ili izopačenog uma, umro je u junu 2009. u starosti od samo 50 godina, od prevelike količine propofola, snažnog anestetika koji je uzimao zajedno sa sredstvom protiv uznemirenosti i lekovima protiv nesanice.
Taj smrtonosni koktel napravio mu je dr Konrad Marej, 58-godišnji kardiolog kojeg je Džekson angažovao da boravi uz njega šest noći nedeljno i pomogne mu da se naspava dok su trajali naporni treninzi za već rasprodanih 50 koncerata turneje "This is It". Marej je bio dobro plaćeni, ali i vrlo pohlepni lekar. Zaboravio je na Hipokratovu zakletvu i umesto da pomogne svom slavnom pacijentu, trpao je u njega ogromne količine svakojakih droga dok nesrećni Džekson nije na kraju zaspao poslednji put, a Marej završio na sudu, gde se dokazalo da je počinio 17 teških grešaka od kojih je svaka za sebe mogla da dovede do katastrofalnih posledica.
- Majkl Džekson je bukvalno predao svoj život u ruke Konrada Mareja. To poverenje ga je koštalo života. Umro je sam i napušten jer je Marej tog ranjivog čoveka prepustio samom sebi. To se ne protivi samo pravilima medicine i lečenja, nego i temeljnim načelima čovečnosti - izjavio je javni tužioc. Marej je dobio četiri godine zatvora, odslužio je dve, a nedavno je opet izronio u javnosti sa skandaloznim optužbama protiv Majklovog oca i menadžera Džoa Džeksona koji je prošlog mesec umro od raka gušterače u starosti od 89 godina. Na video snimku koja ovih dana cirkuliše internetom Marej tvrdi da je stari Džekson sina u mladosti hemijski kastrirao da dečak ne bi ušao u pubertet i mutirao, jer bi tako izgubio karakteristični visoki glas.
-Džo Džekson je jedan od najgorih očeva u istoriji i nadam se da će iskupljenje pronaći u paklu - kaže Marej na snimku. Da je s ocem prošao svojevrsni pakao, sam Majkl nije krio. U dokumentarcu “Living with Michael Jackson” što ga je 2003. snimio Martin Bašir, pevač je opisao kako ga otac nije tukao samo kaišom, nego i kablom i svime što mu se našlo pri ruci.
- Znao je da me baci svom snagom u zid. Lako je gubio živce… Bilo je jako gadno - izjavio je Majkl u filmu. Majklova majka Katerina, Jehovin svedok, volela je svojih 11 dece, ali pokorno je trpela muževljevo nasilničko ponašanje.
Propali muzičar Džo Džekson je svoje neostvarene ambicije preusmerio na decu i s njima osnovao bend "Jackson Five", koji je putovao iz Garija u Indijani, gde je porodica živela, po celoj Americi, nastupajući svuda - od trgovačkih centara do striperskih klubova.
Otac je održavao disciplinu batinama, a nakon koncerata nestajao svaki put s novom prijateljicom. Majkl se pravio da spava dok su starija braća dovodila obožavateljke u sobu, a oni su ga zadirkivali zbog užasnih akni. Džo Džekson je stavio dečaka na terapiju hormonskim preparatima da ga izleči od neugodnih bubuljica, ali možda i zato da postigne ono važnije: odgađanje hormonskih promena u dečakovom telu koje bi mu promenile i glas. A glas je već tada bio prepoznatljiv. Majkl je kao dete snimao samostalne albume, a kad se bratski sastav raspao, krenuo je u solo karijeru i 1979. izdao svoj prvi odrasli album "Off the Wall"; iste godine je prvi put opersao nos. Premda se album prodao u više od 20 miliona primeraka, Majkl je priželjkivao još veći uspeh, a to je i postigao sledećim albumom. Objavljen 1982., "Thriller" je na prvom mestu Bilbordove top liste ostao tačno 37 nedelja, prodajući se svake nedelje u milion primeraka, i do danas drži rekord po prodaji u Sedinjenim Državama, dok su pesme s albuma, kao što su "Billie Jean", "Beat It" i "Thriller", prerasle u bezvremenske hitove, pamtljive i po muzivi i po video spotovima koji su se danonoćno vrteli na tada osnovanom MTV-ju. Džeskon je postao ikona. “On je veći fenomen od Bitlsa i od Elvisa Prislija, možda najpopularniji crni pevač svih vremena”, pisali su u časopisu "Time".
Istina je da je Džekson postigao ne samo slavu, nego i bogatstvo o kakvom pre njega nijedan crni umetnik nije mogao ni sanja. Na vrhuncu karijere kupio je katalog muzičkih prava u kojem su bile i kompozicije Lenona i Mekartnija, za 47 i po miliona dolara. Ali ubrzo su krenule kontroverze, među ostalim i zbog Majklovog sve beljeg izgleda. On sam nikad nije porekao svoju rasnu pripadnost; naprotiv.
- Znam koje sam rase. Dovoljno mi je da se pogledam se u ogledalo, znam da sam crn - izjavio je u govoru koji je održao 2002. u Harlemu, a okupljeni su to dočekali s euforičnim oduševljenjem. Ali kad je 1986. saznao da ima vitiligo, kožnu bolest koja izaziva bele mrlje na različitim delovima tela, Džekson je počeo da izbeljuje kožu i nosi debele naslage belog pudera, a hirurškim zahvatima nastavio je da menja konfiguraciju lica i naročito nosa, koji se iz afrički širokog promenio u uski (kao model mu je poslužio nos rano preminulog dečjeg glumca Bobija Driskola, koji je dao glas i crte lica Petru Panu u klasičnom Diznijevom crtiću). Po svoj prilici tim se preoblikovanjima nije podvrgavao zato da postane belac, nego da ukloni tragove drastične traume iz detinjstva i izbriše s lica sličnost s ocem nasilnikom, ali mnogi su ga kritikovali da se odriče sopstvenog nasleđa.
Poslednjih godina života Majkl je izgledao sasvim bizarno, ustiju i očiju naglašenih trajnom šminkom, mrtvački bledog lica, s protezom na nosu koji više zapravo nije bio nos, osim para nosnica okruženih ostacima hrskavice.
Možda još bizarnija je bila njegova nezdrava sklonost deci. Majkl je dugo dovodio siromašnu i bolesnu decu na igranje na svoj raskošni ranč "Neverland" u Kaliforniji, gde su dečaci katkad ostajali i da prenoće, i to s Majklom u krevetu. Bilo je pitanje vremena kad će izbiti skandal i situacija se zaoštrila 1993. kad su ga roditelji 13-godišnjeg Džordana Čendlera optužili da im je seksualno napastovao sina. Majkl je ponavljao da je nevin i da je to sve bezazlena igra, ali onda se izvan suda nagodio s Čendlerovima i platio im više od 20 miliona dolara.
U pokušaju da promeni sliku o sebi u javnosti, Majkl se 1994., nakon tinejdžerskih veza, na primer sa glumicom Bruk Šilds i pevačicom Dajanom Ros, i pojavljivanja u javnosti s Madonom i Tejtum O’Nil - oženio Lisom Mari, ćerkom Elvisa Prislija, ali brak je potrajao samo nekoliko meseci.
Razlaz je verovatno ubrzalo to što je Majkl u TV intervjuu izjavio kako ne vidi ništa loše u tome da spava u istom krevetu s dečacima, što sigurno nisu reči koje mlada supruga želi da čuje od muža. Medicinsku sestru Debi Rou upoznao je kad se opekao sredstvom za izbeljivanje kože, a ona mu je pružila pomoć. Venčali su se 1996. i već sledeće godine dobili prvo dete, sina Prinsa, a godinu kasnije ćerku Paris. Kad su se 1999. rastali, deca su pripala Majklu koji je 2002. dobio i treće dete, dečaka Blanketa (punim imenom Prins Majkl Džekson II), za kojeg je izjavio da je začet potpomognutom oplodnjom, ali nikad nije otkrio ko je majka.
Ni Prins ni Paris sasvim sigurno na svet nisu došli uobičajenim metodama, i činjenica je da baš ne liče na navodnog oca, a otvoreno je pitanje ne samo da li im je Džekson biološki roditelj, nego da li je on uopšte stupio u seksualne odnose s bilo kim. Mnogi, a među njima i jedan Džeksonov biograf koji je dubinski prostudirao pevačev život, uvereni su da je Majkl umro kao devica.
U svakom slučaju, čovek koji je tokom karijere zaradio između tri i četiri milijarde dolara umro je siromašan i u dugu od oko 400 miliona dolara, najviše zahvaljujući činjenici da je mahnito trošio i da je, kao i mnogi bogati i slavni, bio sklon da sluša loše savetnike. Samo izdržavanje ranča "Neverland" stajalo ga je četiri miliona dolara godišnje, dvostruko veće iznose trošio je na putovanja i kupovinu antikviteta, a pritom se upuštao u potpuno sumanute poslovne projekte kao što je, na primer, izgradnja parka u kojem je planirao da udomi svu stoku iz Britanije koja je obolela od bolesti ludih krava. Jedan se od njegovih finansijskih savetnika, koji su takođe postajali sve bizarniji, zapanjio se kad je shvatio da je Majkl unajmio celi sprat u hotelu "Four Seasons" u Njujoeku za sebe i svoju svitu, a onda otišao u "Neverland" na mesec dana. Kad je pitao Majkla zašto nije otkazao hotel i uštedeo stotine hiljada dolara, ovaj je rekao: - A šta bismo s našim stvarima?
Majkl ne bi imao novčanih problema da je išao na turneje koje su u to doba bile najveći izvor prihoda za muzičare, ali paraliziran ili tremom ili sredstvima za smirenje od kojih je postao zavistan, u poslednjih 20 godina života održao je samo dve. Kad su se ponovo pokrenule priče o seksualnom napastovanju maloletnika, bio je to težak udarac za Džeksona kojem se svet počeo urušavati. Bio je to početak kraja. Na sudu je, doduše, oslobođen svih optužbi, ali više se nikad nije vratio u "Neverland" nego je, kao progonjen demonima, tumarao svetom s decom. Kad je odlučio da kupi imanje u Las Vegasu, shvatio je da nema novca i napokon odlučio da održi oproštajnu turneju pod naslovom “This Is IT”. Prvi od najavljenih 50 koncerata trebalo je da se održi u "O2" Areni u Londonu, a karte za celu turneju su planule.
I tu se pojavio dr Marej, kojeg je Majkl, na ko zna čiji savet, pozvao da mu se pridruži kao lični lekar. Za Mareja je to bio dobitak na lutriji: i sam je grcao u dugovima od gotovo 800 hiljada dolara, što zbog odšteta za nesavesno lečenje, što zbog neisplaćenih alimentacija za sedmoro dece sa šest žena. Zato je prvo zatražio vrtoglavi honorar od pet miliona dolara godišnje, a onda ipak pristao na 150 hiljada mesečno i stao kljukati Džeksona nizom opojnih sredstava kao što su valijum, lorazepam, midazolam i propofol. Majkl je bio zavistan od propofola, mlečnobelom medikamentu koji je zvao “mleko”, a Marej je dva meseca svakodnevno dolazio u Džeksonovu vilu i pevača, iscrpljenog od operacija i zavisnosti i izbezumljenog zbog turneje, redovno drogirao, katkad i po deset sati na noć.
Turneja je za Džeksona bila preveliki zalogaj: reditelj i koreograf Keni Ortega posvedočio je kako je pevač bio preslab da bi plesao, "odsutan duhom, nesuvisao i opsesivan" i da mu je očigledno trebala psihološka pomoć, ali naglasio je i da se niko nije brinuo za njega.
- Bio je kao izgubljeni dečak, ali kad sam to prebacio Mareju, oterao me i rekao mi da Majklovo zdravlje prepustim njemu - izjavio je posle Ortega. Te kobne večeri u junu Džekson se vratio s probe, uzeo osam tableta lorazepama, što bi uspavalo šest ljudi, ali ne i njega, a na kraju mu je pred jutro Marej dao i propofol, sredstvo koje se inače koristi u bolnicama za uvođenje pacijenata u narkozu i može da izazove gušenje, pa ga ostavio bez nadzora. Dok je Majkl umirao, Marej je skoro sat vremena slao i-mejlove svojim osiguravajućem društvima, išao nawc i čavrljao na telefonu s nekoliko žena s kojima je bio u vezi i davao im skupe poklone. Negde oko 11:50 lekar je ipak primetio da s Majklom nešto nije u redu i usledio je haos: umesto da mu pruži prvu pomoć ili nazove 911, dr Marej je izbezumljeno nazvao Džeksonovog pomoćnika, a kada je jedan čuvar hteo da pozove hitnu pomoć, Marej mu je naredio da prvo pokupi sve bočice s lekovima i vrećicu s transfuzijom. Svu tu strašnu trku videla su i Džeksonova deca.
- Tatice! - vikala je tada 13-godišnja Paris u suzama, sklupčana na stepenicama ispred sobe, dok je Prins nemo posmatrao. Kad su napokon pozvali hitnu, bilo je prekasno. Bolničar koji je stigao četiri minuta nakon poziva posle je izjavio da je bilo očigledno da Džeksonu više nema pomoći.
Mršavi,neugranjeni pacijent kojem su se rebra videla kroz pidžamu delovao mu je kao hronični bolesnik, i trebalo mu je neko vreme da u tom jadnom telu prepozna najveću pop-zvezdu svih vremena.
